Уредбама заштитити грађане и омогућити да институције раде транспарентно и у ванредном стању
- Покушавамо да уведемо више учесника у процес доношења уредби да не би испало да смо лишили процедуру транспарентности јавности. Најприје прибављамо мишљење предсједника Народне скупштине, министри потом све образложе и тиме се стичу претпоставке да дан након објављивања у Службеном гласнику Републике Српске те уредбе ступају на снагу - појаснила је Цвијановићева.
Она је нагласила да је суштина доношења уредби са законском снагом да институцијама помогну да функционишу у ванредном стању водећи се интересима грађана како би они били заштићени, а не да би на било који начин били оштећени.
- Уредбе су ограничене на период у којем је потребно да имамо ванредно стање због немогућности сазивања Народне скупштине и редовних активности институција - рекла је Цвијановићева.
Појаснила је да је једна сфера интервенције и давање олакшица привреди, друга прилагођавање у правосуђу, трећа образовање, а да ће се појавити још много тога у ходу што ће морати регулисати уредбама.
- Имаћемо сет уредби које ће се односити на економска и привредна питања као што су помјерање рокова за плаћање обавеза у привреди или интервенције за помоћ запосленима у привреди. Мораћемо на овај начин регулисати ствари да бисмо направили основу да ученици и студенти заврше текућу и створили претпоставке за почетак нове школске и академске године. Много тога захтијева да доносимо овакве уредбе, да можемо брзо да их донесемо и да оне брзо ступе на снагу да не бисмо одуговлачили те процесе - истакла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, то су ствари које су временски ограничене на трајање ванредног стања, након чега одлазе на потврду у Народну скупштину.
- Влада је донијела закључак да ћемо на мјесечном нивоу преиспитивати ефекте и да ли је потребно нешто третирати на другачији начин. Приступили смо овоме озбиљно јер ово и јесте озбиљна ситуација. Први пут смо увели ванредно стање у Српској и први пут предсједник Републике добија додатна овлаштења. Најлакше би било да можемо да сазовемо сједницу Народне скупштине и да посланици могу да дискутују и изнесу мишљење. Надам се да ће ово кратко трајати дао бисмо се вратили нормалном раду институција, али то зависи од других фактора - рекла је Цвијановићева за АТВ.
Говорећи о уредби са законском снагом о роковима и поступању у судским поступцима за чије су усвајање испуњени услови, она је подсјетила да су Адвокатска комора Републике Српске и Високи судски и тужилачки савјет БиХ покренули иницијативу да се изађе у сусрет потребама у правосуђу и да буде регулисан однос према роковима за поступање у судским поступцима.
- Морамо пролонгирати рокове и да се прилагодимо овом времену када је ријеч о поступању у судским поступцима - рекла је Цвијановићева.
Уредба са законском снагом о прекршају изазивања панике и нереда, додала је она, односи се на ствари које увијек изазивају посебну пажњу.
- Све државе које функционишу на овај начин, у ванредном стању, доносе је. Мора се поступати пажљиво јер не изазива свака вијест панику и не ремети рад институција у ванредном стању. Дакле, са дужном пажњом се морамо односити према таквим питањима, али дефинитивно је да постоји потреба да буде донесена јер је на снази посебан режим рада институција - истакла је Цвијановићева.
Она је оцијенила да је сада више него икада потребно да институције и медији раде на истом задатку, а то је дати становништву тачну и провјерену информацију, а не доводити га у заблуду или изазивати панику.
- Не може се дозволити изношење нетачних информација, на примјер о броју преминулих, броју лица на респиратору, о ситуацији у здравству, институцијама или друштву. Разумијемо да је то осјетљива материја коју је врло тешко дефинисати да би сви били задовољни, али сви знамо да то мора постојати. Мој апел према учесницима састанка је био да се тим стварима приступа врло озбиљно, а сигурна сам да ће се Влада на такав начин и односити према томе - истакла је Цвијановићева.
Да би био смањен простор за спекулације, нагађања и причу да нешто није транспарентно, нагласила је Цвијановићева, институције се понашају на исти начин као у редовној процедури, а једина разлика је да Народна скупштина нема улогу као у редовним околностима.
- Влада припрема текст уредбе са законском снагом и он пролази сву процедуру као да иде у парламент. Након тога, ја, као предсједник Републике, тражим мишљење предсједника Народне скупштине, а те консултације су обавезујуће. То смо проширили тако да предсједник Владе или министри све образложе у присуству предсједника два скупштинска одбора који су релевантни. Уводимо више учесника у процедуру него што је прописано - истакла је Цвијановићева.
Предсједница Српске је поручила да ће све уредбе бити упућене на потврду у Народну скупштину када она буде била у могућности да засједа.
Цвијановићева не искључује могућност да рјешења која се покажу као добра буду задржана каснијим уграђивањем у законске норме, док ће неке ствари бити привременог карактера, односно онолико колико то нужда захтијева.
- Парламент ће дискутовати о томе. Ми ћемо морати мијењати многе ствари у пракси. Требаће нам много времена да рјешења којима смо прибјегли у нужди ставимо у законске оквире и креирамо правилнике. Очекује нас много законодавне активности када ово прође. Надам се да ћемо неке нове праксе које смо морали примјењивати убацити као редовну могућност онда када се за тим укаже прилика - рекла је Цвијановићева.
Говорећи о раду Главног координационог тима, она је истакла да дневно анализирају мјере на снази, приједлоге и рјешења која су неопходна да би предуприједили неке ствари, санирали посљедице или побољшали дисциплину.
- Анализирамо тренутно стање са посебном пажњом на здравство. Задовољни смо чињеницом да се здравствени сектор оспособљава, иако не постоји здравствени систем у свијету који је спреман за овакву ситуацију. Сви оспособљавају свој систем у ходу и то и ми радимо успостављањем алтернативних болничких капацитета или другачијим режимом рада у болницама гдје наши љекари и медицинске сестре носе огроман терет - рекла је Цвијановићева.
Она је изразила задовољство оним што су институције Српске успјеле урадити, укључујући и набавке.
- На дјелу је глобална трка држава како доћи до боље опреме, рокова и цијене. Дешавају се ствари које су биле незамисливе на глобалном тржишту. Видимо у Њујорку да сваки дан вапе да немају довољно респиратора, без обзира на то колико су их набавили, да немају адекватну заштиту за здравствене раднике, попут рукавица, маски и одијела што су елементарне ствари. Сви смо у страху да тога неће бити довољно, сви набављамо и на исти начин се у овој ситуацији понашају и велики и мали - рекла је Цвијановићева.