X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
30/03/2020 |  20:55 | Извор: БЕТА

Идеја о хигијени руку настала у Бечу средином 19. вијека

Идеја о хигијени руку настала је у Бечу средином 19. вијека захваљујући мађарском гинекологу Игнацу Земелвајсу ког је заинтригирала висока стопа смртности породиља у болници.
Дезинфекција (Фото: Pixabay) -
Дезинфекција (Фото: Pixabay)

Теоријом о хигијени руку, Земелвајс (1818-1865) је започео револуцију у историји медицине, а до открића је дошао пошто је 1846. почео да ради на гинеколошком одјељењу Опште болнице у Бечу, наводи Канцеларија Града Беча у Београду.

Чим је почео да ради на том одјељењу, Земелвајс је, како се наводи, уочио да 30 одсто пацијенткиња умире послије порођаја од порођајне грознице.

Направио је поређење са другим одјељењем које су умјесто љекара водиле бабице и установио да нешто није у реду.

Брзо је увидио да постоји веза између хигијене руку и стопе смртности породиља, а потом је спровео двогодишње истраживање у којем је медицинском особљу наредио да прије свих захвата опере руке и дезинфикује их раствором хлора.

У медицини је тада била уобичајена пракса да се над свим умрлим лицима изводи аутопсија, а љекарима није падало на памет да дезинфикују руке између сецирања леша и обављања порођаја. Породиље су на тај начин оболијевале и у великој мјери умирале.

Иако данас звучи невјероватно, хигијена руку је тада сматрана губљењем времена. Још није било познато да су без прања и дезинфекције руке пуне бактерија.

Уз савјет докторима да прије сваке операције оперу у раствору хлора руке и хируршке инструменте које користе, смртност породиља се аутоматски смањила са 12,3 на 1,0 одсто. То сазнање о хигијени руку било је револуционарно.

Иако су га неки подржали, Земелвајс је због тог открића наишао на бијес и негодовање старијих колега и многи су покушавали да га дискредитују на све начине.

Млади гинеколог имплицитно је довео у питање устаљену праксу бечких љекара који су потицали махом из виших друштвених слојева, а неки љекари нису могли да схвате да уз то што лијече пацијенте истовремено могу и да им науде.

Многи нису жељели нити смели да признају тачност Земелвајсовог открића, јер би то значило да су одговорни за смрт многих пацијенткиња.

Долазило је до жучних расправа које су завршавале тиме да су му љекари говорили да умишља и фантазира.

На наговор његових противника, Земелвајсу 1849. није продужен уговор у бечкој Општој болници и он се вратио у Пешту.

Земелвајс који и данас важи за “оца прања руку“ и “спаситеља мајки“, наставио је рад у Пешти, одакле се дописивао с колегама из Хајделберга и Кила и објављивао стручне радове о инфекцијама које настају уколико нема редовног прања и дезинфекције руку.

Никада није преболио што је Беч одбацио његове тврдње. Недовољно признат и исцрпљен од непрекидних борби с противницима, смјештен је у психијатријску болницу Деблинг поред Беча, гдје је умро под неразјашњеним околностима.

Термин “Земелвајс рефлекс“ данас описује моментално одбацивање неког новог научног сазнања или информације у корист устаљене праксе, без претходне провјере или размишљања о њој.