Суђење "Велики парк": Прочитани искази преминулих свједока
Бивши војни полицајац Фахрудин Гарибовић је током саслушања у Тужилаштву БиХ 2007. године рекао да је у Дом полиције дошао пред мрак и с врата видио заробљене војнике који су сједили за столом окренути леђима према вратима.
Гарибовић је изјавио да је чуо од полицајаца да су комбијем довезени људи из транспортера и да није видио да их је неко тукао.
- Око њих је било пуно полицајаца. Ту вече нисам видио Викића. Нисам улазио унутра и нисам се дуго задржао. Док сам ту био, нисам чуо никакву пуцњаву - рекао је Гарибовић и додао да је послије неколико дана чуо да су ти војници убијени.
Тужилац Весна Илић прочитала је три изваје преминулог свједока Асима Даутбашића које је дао током саслушања 2001, 2002. и 2003. године у Кантоналном суду у Сарајеву.
У исказу из 2001. године је рекао да се током разговора са Викићем у његовој канцеларији чуо пуцањ из ватреног оружја, након чега је Викић отишао да види о чему је ријеч.
- Вратио се након десет минута и рекао "Види шта раде будале, побише људе". Био је јако нервозан и наредио "Зовите шефа". Мислим да у том моменту није добио везу - навео је Даутбашић.
Он је додао да му је послије неколико дана Викић рекао да је о овом догађају обавијестио Јусуфа Пушину, који је био министар унутрашњих послова, као и Авду Хебиба за којег је рекао да је био на некој функцији у МУП-у.
- Чуо сам да је убијено осам војника који су били у униформама бивше ЈНА. Њихова тијела нисам видио. Причало се да су доведени из СЈБ Нови Град, те да је наишла нека махалска група која их је побила. Неки су говорили да су их убили припадници "Шева", што није тачно јер је ова јединица формирана тек 1993. године - навео је Даутбашић.
Он је рекао да је 1994. и 1995. године радио у конзулату у Штутгарту у Њемачкој и да је тада упознао Неџада Херенду који је ту често долазио.
У исказу 2002. године, Даутбашић је изјавио да је за "Шеве" први пут чуо 1993. године када су добили награду, те да он са њима није имао никакав контакт.
Том приликом је рекао да је чуо да су лешеви убијених војника ЈНА одвезени "негдје на Грбавицу".
Током исказа 2003. године, Даутбашић је навео да је почетком рата дошао у Специјалну јединицу и да је у вријеме "када је Жмиро привео неколико војника, био Викићев неформални савјетник".
- Викић је бучно реаговао када су убијени војници. Покушао је да ступи у контакт са Пушином и Хебибом. Ја не знам ко их је убио, а о томе сам читао у "Ослобођењу", док сам био у Њемачкој - навео је Даутбашић.
Браниоци оптужених су ставили приговор на сва три записника због контрадикторних изјава на основу којих се не може закључити шта је тачно.
У свом исказу из 2007. године, преминули Суљо Арнаут је рекао да је видио хапшење резервиста ЈНА на Добрињи, међу којима је био и његов ученик Недељко Вујичић.
Он је испричао да су се тада водиле борбе на Илиџи и да је српска војска журила аеродромском улицом у том правцу.
- Била су два транспортера, а једном је због велике брзине спала гусјеница и упао је у канал. Скупило се доста људи, али нисмо смјели прићи јер нисмо знали ко је унутра. Дошла је полиција која је с њима преговарала сат, два, након чега су војници по договору изашли из транспортера без оружја - навео је Арнаут.
У наставку свједочења рекао је да је из транспортера изашао и његов ученик Недељко Вујичић, обучен у војничку униформу са петокраком на глави.
- Питао сам га откуд он ту, а он ми је одговорио да је синоћ мобилисан. Док су их водили у полицијску станицу на саслушање, маса људи их је псовала и вербално вријеђала - навео је Арнаут.
Он је потврдио да је видио војнике да улазе у полицијску станицу, након чега је отишао кући. Касније је сазнао да су спроведени у град, додајући да није разумио ко их је одвео.
Преминули свједок Аднан Солаковић је у исказу Тужилаштву БиХ 2007. године изјавио да је био припадник јединице Јуке Празине, којег је касније замијенио.
Он је испричао да је једне вечери чуо да је Мишо Жмиро пребацио заробљене војнике код Викића, те да га је Празина нашао у хотелу "Европа" и позвао напоље да му нешто покаже.
- Испред хотела је стајао комби и када је отворио врата видио сам побијене људе. Јука је рекао да их вози на Дариву да их тамо остави. То је била моја зона одговорности и био сам против тога јер би мене оптужили да сам их убио. Јука је, ипак, то учинио - свједочио је Солаковић.
Он је рекао да је послије са својим људима на Дариви безуспјешно тражио лешеве убијених, након чега се посвађао са Празином.
Свједок је додао да није чуо да је вођена нека истрага о овим убиствима и да нико не зна гдје су закопани.
У предмету "Велики парк", осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић.
Викић, Пушина, Узуновић и Човчић, према оптужници, били су информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.
Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за тијелима осталих још трага.
Наставак суђења заказан је за 5. март.