Прошић: Српска помаже, али нас коче неки петровачки функционери у ФБиХ
Према његовим ријечима, у ову општину са већинским српским становништвом се не усмјеравају никакви пројекти са кантоналног нивоа, док се неки Петровачки функционери на кантоналном, па и федералном нивоу чак и труде да опструишу било какав нови пројекат за ову општину. Он је истакао да потенцијал развоја ове општине види у природним ресурсима, првенствено шуми и пољопривредном земљишту, јер би стављање тих ресурса у службу локалног развоја допринијело развоју Босанског Петровца.
Интервју преносимо у цијелости.
Прошла је година дана од када сте на мјесту начелника општине Босански Петровац и право је вријеме да се подвуче црта. Како се данас живи у Босанском Петровцу, какви су показатељи који карактеришу тренутно стање у општини, односно каква је “крвна слика“ општине и колико сте задовољни тиме?
ПРОШИЋ: Ових годину дана урадили смо рударски посао, успоставили систем и уз још неке корекције очекујемо резултате нашег рада. Не можемо бити задовољни са стањем у општини, јер је присутан одлив становништва, старење популације и све више људи у стању социјалне потребе. Не можемо утицати на глобалне трендове, али можемо промјенити приступ. Покушавамо систематски приступити проблему, те кроз јасно дефинисане програме ићи са конкретним мјерама.
Какви су планови општине у овој години, посебно када је у питању инфраструктура и генерално побољшање живота грађана?
ПРОШИЋ: Инфраструктура је горући проблем и предуслов за покретање позитивних процеса. План је да асфалтирамо 15 километара локалних макадамских путева у овој години, те 1,5 километар регионалних путева. Електрификацију села Јакшићи, Гускарица и започети електрификацију села Пркоси. Водоснабдјевање унаприједити, те довести локалне водоводе у исправно стање. Очекујемо да нових 50 домаћинстава рјеши питање водоснабдјевања и да имају контролу здравствене исправности. Секундарни водови канализације су планирани у дужини од 2,5 километра. У току ове године је планиран завршетак постројења за пречишћавање отпадних вода са комплетном инфраструктуром, те прикључење канализационог система на њега. Управљање отпадом ћемо значајно унаприједити и покренути санацију депоније Ваганац, што је дугорочан и скуп процес. Ово су значајни инфраструктурни пројекти.
У чему видите развојну шансу Босанског Петровца и зашто? Шта је то што може бити мотор развоја Босанског Петровца и зашто? Шта можете понудити потенцијалном инвеститору?
ПРОШИЋ: Ми видимо потенцијале у природним ресурсима, првенствено шуме и пољопривредна земљишта. Стављање тих ресурса у службу локалног развоја ће доприњети развоју Босанског Петровца. Потенцијали обновљивих извора енергије су нешто што максимално промовишемо. Изграђене су прве соларне електране, а имамо разговоре са инвеститорима за изградњу нових солара и когенерацијског постројења на дрвну сјечку. Свакако да ћемо круг бивших фабрика, пилана и творница врата покушати промовисати као пословну зону и привредне капацитете привући за улагања.
Располажете значајном површином плодног пољопривредног земљишта и општина је позната по узгоју хељде и лана, а веома добро успјевају и остале житарице, кромпир и друго. Могу ли се ти људи окупити, повезати и помоћи њихови мали бизниси за производњу здраве хране и на који начин?
ПРОШИЋ: Задружни сектор се показао као најжилавији облик организовања, који је преживио у свим друштвеним системима и који је одолио свим трансформацијама. Нама недостаје примјера добре праксе. Пуно очекујемо од занатлија и задругара.
Какво је стање у туризму Босанског Петровца, који су потенцијали и има ли простора за напредак туризма на корист и општине и грађана?
ПРОШИЋ: Туристички потенцијали су потпуно неискориштени и у току ове године морамо кренути са мртве тачке, поготово имајући у виду сарадњу са пројектом Виа Динарица. Сеоско домаћинство Чардаклије и Оштрељ су окоснице око којих треба да се врти туризам и понуда. Босански брдски коњ, бројно културно-историјско насљеђе, природно насљеђе, уз јасно изражен еколошки приступ морају дати резултате. Недостају нам смјештајни капацитети и креирање готових туристичких производа. Покушавамо сихронизовати бројне приредбе и догађаје, те их укомпоновати у сврсисходан програм обликовања визуелног идентитета локалне заједнице.
Када смо већ код туризма, реците нам да ли је општина размишљала о томе како направити једну туристичку туру која би обухватила све те потенцијале (од историјских споменика преко планинских врхова до Рипоњине јаме на Грмечу, која је једна од највећих у Европи) и како би се то могло реализовати и донијети приходе и довести туристе општини?
ПРОШИЋ: Мислим да је потребно прво формирати Виситор центар, гдје би се туристи могли инормисати о потенцијалима. Друго створити сарадњу са туристичким радницима у региону који би наше туристичке производе уградили у своје понуде. Треће, формирати мрежу локалних водича, а четврто унаприједити понуду.
Које су, по Вама, главне препреке за развој Босанског Петровца? (Да ли су то одсуство подршке кантоналних власти, одлазак младих, националне подјеле)?
ПРОШИЋ: Ја бих као најосновнију препреку истакао недостатак визије и вјере у успјех. Увјерен сам да ће доћи вријеме када ће људи овдје живјети на својим имањима врло квалитетан живот. Ако ми сами не урадимо нешто , десиће се нешто на глобалном плану што ће нам пружити шансу. Сјећам се прије само шест година неких изјава њемачких пријатеља, који су били јако забринути због односа Русије и Њемачке. Могао се видјети јасан страх и спремност да у случају опасности напусте своје куће, а данас видимо да сви иду Њемачку. Послије другог свјетског рата, Нјемачка је била поражена, разрушена, а послије самом 15 година смо ишли тамо тражити кору хљеба. Једноставно је, бити позитиван и организован, а увијек имати резервни план у кризним ситуацијама.
Каква је сарадња општине са кантоналним властима – Владом и Скупштином Унско санског кантона?
ПРОШИЋ: Никаква. Често се запитам да ли ми и јесмо дио УСК. С обзиром на пројекте финансиране из кантона, изгледа да нисмо. Заступника имамо два у кантоналној скупштини, од којих је један на позицији и својски се труди да свим средствима одмогне Босанском Петровцу. Опструише процесе и користи позицију таса на ваги да прекине и малу нит која нас веже са кантоном.
Да ли сте задовољни подршком Републике Српске вашој општини, обзиром да у њој живи већинско српско становништво и да сте ви начелник из реда српског народа. Да ли су Вам врата институција РС широм отворена или би ипак требало на томе још радити посебно за добробит Срба у Босанском Петровцу и која помоћ вам је најнеопходнија из Српске?
ПРОШИЋ: Током прошле године смо итекако задовољни. По први пут су Република Србија и Република Српска показали жељу да помогну становницима Босанског Петровца, те нас охрабре у позитивним процесима. Надам се наставку сарадње и превазилажењу политичких подјела.
Најавили сте да ћете у септембру ове године започети активности са циљем да то буде мјесец мира и толеранције, и као такви сте прва општина у БиХ која се одлучила на такав корак, колико ми је познато. Идеја је веома храбра и занимљива. Шта сте све планирали у том мјесецу и очекујете ли подршку народа и власти у БиХ и шта је крајњи циљ тога?
ПРОШИЋ: Јесте. Планирамо 8. септембра додијелити награде младима за међународни дан писмености. Раније би објавили јавни позив за ученике основних школа, а тема би била Мир и толеранција. Потом би 15. септембра на Међународни дан демокатије организовали панел дискусију са акцентом на НВО сектор. Централни догађај би организовали 21. септембра на Међународни дан мира, на који ћемо позвати представнике амбасада, ратних ветерана и друге који би послали поруку мира и толеранције. Ако буде прилике, покренули би израду споменика посвећеног свим избјеглицима свијета.
Да ли ћете се кандидовати за начелника општине Босански Петровац и на наредним локалним изборима који ће бити одржани у октобру ове године?
ПРОШИЋ: Да, тек сам годину дана начелник општине Босански Петровац и планирам још један мандат да завршим започете процесе.