Потребно оснаживање жена жртава рата
Радојка Филиповић свједочи да је њена свекрва Достана умрла убрзо након ослобађања из логора у Сребреници почетком 1993. године. Није остварила никаква права нити су злочинци који су над њом починили тортуру кажњени.
- Подсјетићу да су моје јетрва и свекрва са двоје малољетне дјеце непуна два мјесеца били жртве ратне тортуре. Од посљедица рата и заробљавања и свега што је преживјела у рату, односно у заробљеништву, моја свекрва Достана Филиповић је умрла недуго послије - изјавила је Радојка.
На подручју града Бијељина, током посљедње двије године пријављено је 40 жена жртава ратне тортуре.
- Странка која је претпјела ратну тортуру сасвим сигурно је да захтијева посебну пажњу, захтијева више пажње и посвећеност службеника, да се узме изјава у посебној просторији и оно што ми инсистирамо је да она то стави на папир - изјавила је шеф Одсјека за управно-правне послове Одјељења за борачко-инвалидску заштиту Града Бијељина Жељка Грујичић.
О тортурама над женама жртвама рата предуго се ћутало и многе од трауматизованих жртава деценијама никоме нису говориле о томе. Нова законска рјешења олакшаће њихову позицију.
- Мислим да смо ми пропустили један дуг период у коме је било потребно радити на њиховој рехабилитацији. Та психо-социјална помоћ је била веома важна, жене које сам сретала у прилично су тешком стању - изјавила је извршна директорица Фондације Лара Радмила Жигић.
Од ступања на снагу закона о жртвама ратне тортуре надлежним службама пријављено је око 700 жена које остварују право на законом предвиђену заштиту. Овај закон, кажу у невладином сектору, требало би истовремено да допринесе и брисању искривљене слике према којој су Бошњаци искључиво жртве рата.