Шуме у Српској богате тартуфима

Он се бави и прерадом ових скупоцјених гљива, са жељом да оне постану симбол Српске. Прерађевине од црног злата носе назив "Вук тартуфи" и први пут ће бити изложени у Крајишкој кући у Бањалуци. Оне су и први производ од тартуфа на подручју Српске.

Вуковић каже да су цијене прилагођене стандарду наших потрошача те да је један грам тартуфа кошта 0,60 КМ, што је трећина европске цијене.

- Тартуф је ријетка, укусна, али и веома здрава делиција. Ако знамо да су аминокиселине храна за мозак, а да их тартуф има 13, онда је јасно зашто је тако здрав. У кухињи се могу користити на много начина у слатким, сланим и киселим јелима. Добри су у комбинацији са тјестенином и уз месо, али и уз ракију - рекао је Вуковић.

Он за Глас Српске каже да су наши тартуфи далеко квалитетнији од оних из земаља гдје је развој индустрије довео до загађења шума.

- Љубав према гљивама појавила се у дјетињству, када сам с оцем трагао за њима. Прије шест година дошао сам до Зорана Давидовића, који је на овим просторима био пионир у тој области. Од тада ми је трагање за тартуфима постало хоби. Касније сам набавио псе и почео све више сазнавати о тој специфичној врсти гљива - рекао је Вуковић.

Он је нагласио да не жели да тартуфе продаје у Италији и Нјемачкој него да тежи да оне постану препознатљив симбол Републике Српске.

За овај необични посао неопходна је едукација, што није лак задатак, јер је литература доступна на српском језику веома оскудна.

- Скривене гљиве није лако пронаћи и потребно је много труда, упорности и љубави. Знао сам прећи 15 километара а да не пронађем ниједан тартуф. Међутим, кад је неко заљубљен у ово, није му проблем да оде ни 100 километара у потрагу - рекао је Вуковић.

Истакао је да је наше подручје неистражено, али да је Српска међу богатијим државама, не само по количини него и по здрављу тартуфа.

- Могу се наћи у парку "Младен Стојановић" и кампусу, али таква мјеста избјегавам због загађења. У шумама у околини су најквалитетнији. Имамо идеалне услове за њихов раст. У Европи је откривено око 160 врста тартуфа, од којих много има на нашим просторима - рекао је Вуковић.

Прерађевине од ових гљива почео је правити да би продужио рок трајања свјежих тартуфа, који након 15 дана пропадају.

- Догађало се да имам свјеже тартуфе, али да их немам коме продати. Тако су настали намази и тартуфати. Актуелан је тартуфат од црног тартуфа, који се прави уз маслиново уље и морску со, без хемије, без адитива и појачивача укуса, што је врло важно. Намази настају спајањем тартуфа са маслацем, али и са медом - рекао је Вуковић и додао да како сезона буде одмицала тако ће се повећавати понуда производа од ових гљива.

Вуковић је нагласио да тартуфари желе да се убудуће удруже на нивоу Републике Српске, али и БиХ.

- Само удружени можемо наступити на страним тржиштима. Имамо у плану и плантажни узгој тартуфа, али појединачно - рекао је Вуковић.