X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
15/02/2020 |  17:14 ⇒ 21:05 | Извор: СРНА

Уставни суд БиХ нарушава дејтонску структуру

Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподјелу територије међу ентитетима у омјеру 49 према 51 одсто, истиче се у информацији предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда БиХ.
Палата Републике - Фото: РТРС
Палата РепубликеФото: РТРС

- Неспроводива је одлука Уставног суда БиХ према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, јер би таквом одлуком била одузета територија Републике Српске - наводи се у информацији предсједнице Српске достављеној Народној скупштини, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној сједници.

У информацији се подсјећа да Анекс четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у члану првом регулише да ће "Република БиХ, чије ће званично име од сада бити БиХ, наставити правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измијењеном овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама".

Чланом 3.3. Устава БиХ као надлежности ентитета, наведено је у информацији, одређене су све државне функције и овлаштења које Уставом нису изричито додијељене институцијама БиХ и припадају ентитетима.

- Имајући у виду да у тачкама члана 3.1. Устава нема надлежности да БиХ регулише питање имовине, произилази да то право припада искључиво ентитетима, што је и регулисано чланом 68 став 1 тачка 6 Устава Републике Српске. Члан 2 Устава Републике Српске прописује да је територија Републике јединствена, недјељива и неотуђива - наведено је у информацији.

У овом документу предсједница Републике Српске подсјећа да Устав БиХ недвосмислено одређује да су ентитети Република Српска и Федерација БиХ власници својих територија у омјеру 49 према 51 одсто, да БиХ дјелује само споља и да је у складу са Уставом дефинисано да БиХ има границу.

- Анекс два Општег оквирног споразума за мир у БиХ регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно накнадним споразумом ентитета. Само три одсто граничне линије је обрађено и потребно је до краја извршити анализу и утврђивање граничне линије између Српске и ФБиХ - наведено је у информацији.

Предсједница Српске подсјећа да је високи представник у БиХ доношењем три закона из 2005. године грубо прекршио уставно дејтонско начело да су ентитети власници територија, те је забранио да њима располажу.

- Након одлуке Уставног суда из 2012. године и овај суд је наставио путем наметнутих одлука високих представника, те је и прекршио Устав БиХ. БиХ је јединствена земља у свијету у којој њен Уставни суд слободном вољом и без обзира на све крши уставне одредбе - наведено је у овом документу.

У информацији се подсјећа да, с обзиром да такозвана државна комисија БиХ за имовину није усагласила ставове и није креирала ново законско рјешење које би требало да ријеши питање имовине БиХ, ентитета и Брчко дистрикта, а како је питање власништва најприје пољопривредног земљишта од изузетног значаја, Република Српске је у марту 2019. године измијенила Закон о пољопривредном замљишту Републике Српске.

- Законом је државно пољопривредно земљиште квалификовано као имовина и посјед Републике Српске, што је у сваком случају оправдано и сврсисходно рјешење - наведено је у информацији.

На апелацију седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске, Уставни суд је саопштио да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске прогласио неуставном. Члан 53 одређује да је пољопривредно земљиште које је било јавно добро или државно власништво по сили закона посјед и власништво Републике Српске.

Због тога је предсједница Републике Српске упутила захтјев за одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске на којој би била размотрена информација о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ те, након обављене расправе, били усвојени одговарајући закључци.

Посебна сједница Народне скупштине заказана је за понедјељак, 17. фебруар.