Уставни суд БиХ нарушава дејтонску структуру
- Неспроводива је одлука Уставног суда БиХ према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, јер би таквом одлуком била одузета територија Републике Српске - наводи се у информацији предсједнице Српске достављеној Народној скупштини, која би требало да буде разматрана на предстојећој посебној сједници.
У информацији се подсјећа да Анекс четири Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у члану првом регулише да ће "Република БиХ, чије ће званично име од сада бити БиХ, наставити правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измијењеном овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама".
Чланом 3.3. Устава БиХ као надлежности ентитета, наведено је у информацији, одређене су све државне функције и овлаштења које Уставом нису изричито додијељене институцијама БиХ и припадају ентитетима.
- Имајући у виду да у тачкама члана 3.1. Устава нема надлежности да БиХ регулише питање имовине, произилази да то право припада искључиво ентитетима, што је и регулисано чланом 68 став 1 тачка 6 Устава Републике Српске. Члан 2 Устава Републике Српске прописује да је територија Републике јединствена, недјељива и неотуђива - наведено је у информацији.
У овом документу предсједница Републике Српске подсјећа да Устав БиХ недвосмислено одређује да су ентитети Република Српска и Федерација БиХ власници својих територија у омјеру 49 према 51 одсто, да БиХ дјелује само споља и да је у складу са Уставом дефинисано да БиХ има границу.
- Анекс два Општег оквирног споразума за мир у БиХ регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно накнадним споразумом ентитета. Само три одсто граничне линије је обрађено и потребно је до краја извршити анализу и утврђивање граничне линије између Српске и ФБиХ - наведено је у информацији.
Предсједница Српске подсјећа да је високи представник у БиХ доношењем три закона из 2005. године грубо прекршио уставно дејтонско начело да су ентитети власници територија, те је забранио да њима располажу.
- Након одлуке Уставног суда из 2012. године и овај суд је наставио путем наметнутих одлука високих представника, те је и прекршио Устав БиХ. БиХ је јединствена земља у свијету у којој њен Уставни суд слободном вољом и без обзира на све крши уставне одредбе - наведено је у овом документу.
У информацији се подсјећа да, с обзиром да такозвана државна комисија БиХ за имовину није усагласила ставове и није креирала ново законско рјешење које би требало да ријеши питање имовине БиХ, ентитета и Брчко дистрикта, а како је питање власништва најприје пољопривредног земљишта од изузетног значаја, Република Српске је у марту 2019. године измијенила Закон о пољопривредном замљишту Републике Српске.
- Законом је државно пољопривредно земљиште квалификовано као имовина и посјед Републике Српске, што је у сваком случају оправдано и сврсисходно рјешење - наведено је у информацији.
На апелацију седам бошњачких делегата у Вијећу народа Републике Српске, Уставни суд је саопштио да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске прогласио неуставном. Члан 53 одређује да је пољопривредно земљиште које је било јавно добро или државно власништво по сили закона посјед и власништво Републике Српске.
Због тога је предсједница Републике Српске упутила захтјев за одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске на којој би била размотрена информација о антидејтонском дјеловању Уставног суда БиХ те, након обављене расправе, били усвојени одговарајући закључци.
Посебна сједница Народне скупштине заказана је за понедјељак, 17. фебруар.