Неопходно системско учење поштовања жртава својих предака
- У супротном, једини народ који је желио да живи у Југославији и сачува је, о чему свједочи много података, на примјер референдум српског народа у БиХ, постаје крив за распад те земље. Исти народ чије су жртве и 1914-1918. и 1941-1945. биле једини залог настанка те земље, али и чији је заборав на те жртве био болесни предуслов да би злочинци живјели са жртвама - рекао је Карлица на скупу који је организовала Борачка организација града Приједора.
Он је навео да је на прагу тридесете годишњице од почетка одбрамбено-отаџбинског рата и да је то период који се у историјској науци сматра минимумом протока времена неопходног да се изучавању историјских догађаја може прићи без мржње и предрасуда.
- Српски народ редовно је плаћао огромну, рекли бисмо сумануту цијену те слободе у крви. Зато су дјеловања великих сила често била усмјерена у правцу сламања, прогона, па и истребљивања нашег народа. Нажалост, ови пројекти су главне извршитеље проналазили у другим јужнословенским народима, исте крви и поријекла, али друге и другачије вјере или идеологије - нагласио је Карлица.
Он је истакао да је временом конструисан један моћан наратив полуистина и лажи којим се Срби проглашавају дошљацима на простору на којем одувијек живе са непромијењеном свијешћу о сопственом идентитету.
- Иако ништа одвратније нема од лицитирања бројем страдалих, видимо да једино Срба на овим просторима недостаје у милионским цифрама, и опет само у 20. вијеку. Видимо, нажалост, да и једино Срба више нема, осим можда на нивоу статистичке грешке, у многим областима гдје су вијековима живјели и били најчешће већина. И све то најбоље свједочи сваком ко није злонамјеран и ко жели да види голу и сурову истину - додао је Карлица.
Он је поручио да треба учити на примјеру других.
- Сваки Јевреј има обавезу да у Јад Вашем, централни комплекс обиљежавања Холокауста, односно геноцида над Јеврејима, дође најмање три пута. Као школарац, да би написао писмени задатак о својим прецима, затим када стаса за војску и трећи пут са својим дјететом. Нека то постане и наша обавеза када је у питању Доња Градина, овај дан и мјесто гдје се налазимо или стотине других историјских стратишта за које је свако од нас лично или породично везан - закључио је Карлица.
Историјском часу претходили су парастос у Цркви Свете Тројице и полагање вијенаца на централни споменик "За крст часни", а слиједе радна и свечана сједница Скупштине Борачке организације града Приједора.