Делимустафић: Нико ми никада није рекао за дешавања у Великом парку
- Нисам био обавијештен и не знам да ли сам и требао бити, јер је 90 одсто послова припадало војној безбједности на чијем челу је био Керим Лучаревић. Ја сам више био политичка личност везана за Предсједништво - рекао је Делимустафић.
Овај свједок Тужилаштва рекао је да је тек 2000. године читао у неким стенограмима у Београду да су се српски војници предали Територијалној одбрани и да су прешли у ТО.
Делимустафић је навео да је министар био до јуна или јула 1992. године, да му је замјеник био Витомир Жепинић и да је имао осам или девет помоћника, који су самостално доносили одлуке.
Свједок је рекао да је у саставу МУП-а била и Служба државне безбједности /СДБ/, на чијем челу су били Брано Квесић и Асим Даутбашић.
- Даутбашић је био смјештен на више локација, па и у Дому полиције, гдје је била Специјална јединица под командом Драгана Викића. Не знам по чијем наређењу је ту дошао, с њим сам ријетко имао комуникацију. Њега је задужила СДА да контролише све који нису чланови те странке, међу којима смо били ја и Викић - изјавио је Делимустафић.
Он је додао да мисли да је први претпостављени Викићу био помоћник министра за полицију, а у то вријеме то је био Јусуф Пушина.
У наставку суђења, тужилац Весна Илић је прочитала исказ некадашњег начелника за безбједност Четвртог корпуса Југословенске народне армије /ЈНА/ Петра Симовића, који живи у Србији.
У исказу Симовић је навео да је одмах био обавијештен о заробљавању осам војника на Добрињи и да је предузео мјере да сазна шта се догађа.
Он је додао да је с одређеним људима у Сарајеву имао коректне контакте и да му је Бакир Алиспахић, након неколико дана, телефоном дао имена три до четири лица муслиманске националности, с приједлогом за размјену, а да је послије добио још неколико имена.
Симовић је навео да се распитивао и сазнао да лица са спискова више нису међу живима, те да је било неких који су убијени у Фочи.
Он је навео да је Алиспахића, који је у то вријеме био начелник Центра служби безбједности у Сарајеву, сматрао професионалцем и да мисли да није наредио убиства.
Осим Викића, у предмету "Велики парк", за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, који се прије промјене имена звао Сенаид Чавчић.
Оптуженима је стављено на терет да су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.
Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени дјелимични посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим посмртним остацима још трага.
Наредно рочиште заказано је за 20. фебруар.