Комисија и Парламент да истраже насилно одвраћање миграната на хрватској граници
Посланик Константинос Арванитис из Европске уједињене љевице/Нордијске зелене љевице рекао је да су и европски посланици свједочили насилним одвраћањима миграната на хрватској граници са БиХ, а да је одбијање Хрвата да прихвате доказе о томе реторика екстремне деснице, преносе хрватски медији.
- Када показујемо слике људе с разбијеним главама јер их је полиција тукла, а Хрвати кажу да су то "лажне вијести", то је увреда и они се нама смију у лице - рекао је Арванитис синоћ у расправи у Стразбуру.
Посланик Тинеке Стрик у име групације Зелених позвала је Европску комисију да проведе истрагу навода о насилном одвраћању миграната на хрватској граници са БиХ.
Стрикова је рекла да се на границама често не поштују правила ЕУ, те да је то "према свједочењима, посебно чињеница на хрватској граници".
- Прошле седмице били смо шокирани када су сви актери потврдили то насилно одвраћање, што хрватска влада одбија признати - рекла је Стрикова, која је била у делегацији Зелених, која је прошле седмице била у Хрватској и БиХ.
Она је упитала истражује ли уопште Комисија ове изјаве о одвраћању и непоштивање људских права на спољним границама ЕУ.
- Комисија нас је информисала да су у Хрватској финансирали механизам надзора, те да се ситуација побољшала, али смо ми видјели да се тај новац не користи за надзор поступања, већ за контроле на границама - рекла је Стрикова у расправи у Стразбуру.
Кати Пири је испред социјалдемократа поручила хрватском предсједништву Савјета ЕУ да се нада да ће оно "узети у обзир забринутости поводом незаконитих одвраћања" миграната с границе.
Корнелија Ернст /ГУЕ/НГЛ/ је истакла да је хрватска полиција насилна према мигрантима.
- Европска гранична политика мора бити заједничка и не може се на терет стављати само једној Хрватској. Могу чак и схватити да је Хрватска, с обзиром на катастрофу у грчким хот спотовима, учинила све да спријечи и не постане нови европски хот спот, али све то још не даје право хрватској граничној полицији да мучи и туче избјеглице, пријети им оружјем и тјера на њих псе, да им одузима новац, мобилне телефоне и све што имају од вриједности - рекла је Ернстова.
ХДЗ-ов посланик Томислав Сокол истакао је да је прошле године на хрватским границама ухапшено 995 кријумчара људи, "те да можда и та пракса некима овдје смета".
- Једини према којима је хрватска полиција немилосрдна су кријумчари и они који се желе обогатити на туђој несрећи - рекао је Сокол.
Социјалдемократа Исабел Сантос рекла је да штитити границе не значи кршити међународно право и људска права.
- Зашто Хрватска, ако их поштује, не прихвати механизам контроле над ониме што се догађа на тим границама. Парламент би требао одобрити истрагу о томе како би закључили с таквим праксама - рекла је Сантосева.
Посланик Сунчана Главак /ХДЗ/ЕПП/ одговорила је да "Хрватска чини све да се поступање на границама одвија у складу с хрватским и европским законима и међународним стандардима", те подсјетила да "Хрватска нема жицу и барикаде за разлику од осталих земаља".
Посланик Зелених Ерик Маркјард рекао је да о насилном одвраћању мигранта на граници "не говоре само појединачне невладине организације него и европска делегација у БиХ и УНХЦР, па чак и хрватске државне институције".
- Битно је да се у Хрватској успостави независни механизам за надзор, људи који ће то посматрати и заједно с хрватским полицајцима и граничним службама надзирати што се тамо догађа. Битно је да Хрватска покаже да нема што скривати, а у томе би управо тај механизам помогао, али Хрватска то не жели прихватити - рекао је Маркјард.
Посланик ХДЗ-а Жељана Зовко је Маркјарда прозвала да говори неистину, а он јој је одговорио да су спорни случајеви снимљени.
Ирена Јовева из клуба либерала "Обновимо Европу" рекла је да ће "хрватске колеге и представници хрватске владе сигурно рећи да наводи о одвраћањима на граници нису истина". "Сваки пут када кажу да су ова свједочења лаж, ја ћу им понудити снимке које имамо", рекла је Јовева.
На иступ Јовеве реаговао је ХДЗ-ов посланк Карло Реслер, на што му је Јовева понудила да му покаже снимке.
- Насупрот наводима о наводном нехуманом поступању према мигрантима, хрватска полиција и за вријеме ове дебате у Европском парламенту штити европску границу и спашава мигранте у по живот опасним ситуацијама у које их доводе трговци и кријумчари људима - истакао је Реслер.
Зовко је рекла да од ове ситуације највише користи имају кријумчари.
- Хрватска је највећи адвокат БиХ која треба европску помоћ у заштити својих граница. Улагање у сигурност и стабилност БиХ, улагање је у сигурност и стабилност ЕУ. Ми такође штитимо 1,1 милиона европских грађана који живе у БиХ који су добили пасош од Хрватске - нагласила је Зовко.
Представник Савјета ЕУ Николина Брњац рекла је да је Хрватска неправедно представљена као неко ко лоше поступа према мигрантима и напоменула да Хрватска има нулту толеранцију на незаконито кориштење силе од полиције, те да све тврдње о таквом поступању врло озбиљно схвата.
Брњчева је истакла да се 2019. повећао мигрантски притисак на источномедитеранским рутама за 50 одсто у односу на претходну годину, док је на Балкану било више од 14.000 илегалних прелазака, 104 одсто више у односу на 2018. годину
У 2019. број илегалних прелазака спољних граница ЕУ процјењује се на 139.000, шест одсто више у поређењу с истим периодом претходне године, а посебно забрињава стање у БиХ, гдје се на сјеверозападу те земље налази више од 8.000 миграната, и на грчким острвима гдје се налазе више од 40.000 миграната, навела је Брњчева.