latinica  ћирилица
12/02/2020 |  19:51 ⇒ 13/02/2020 | 10:44 | Аутор: РТРС

Из угла струке: Одлука Уставног суда БиХ политичка и неприхватљива

Да је одлука Уставног суда БиХ о статусу пољопривредног земљишта у Српској, искључиво политичка и неприхватљива, поновили су и у ресорном министарству, али и Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове. Иако још чекају комплетну одлуку и њено објашњење, истичу да нема правних аргумената за њено доношење.

Према Закону о стварним правима, власништво над некадашњом државном својином, што се односи и на пољопривредно земљиште из спорне одлуке, може се регулисати уписивањем приватних или правних лица као власника у процесу приватизације, или књижењем на јединице локалне самоуправе или Републику Српску. Ова материја, на сличан начин, регулисана је и у Федерацији, гдје до сад није било проблема, кажу у РУГИП-у.

- Оваква одлука Уставног суда је задирање искључиво у територију Републике Српске. Уставни суд се овдје ставио у положај којим он одређује оно што је искључиво изворна надлежност Републике Српске по Уставу БиХ и Дејтону, а то су својински односи - нагласила је Босиљка Предраговић, директорица Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.  

Иако је Република Српска и до сада управљала пољопривредним земљиштем, ни у једном правном акту није било експлицитно наведено, да је то земљиште власништво Српске. То је био и мотив за усвајање измјена Закона о пољопривредном земљишту, којима је то први пут прецизирано, кажу у Министарству пољопривреде.

- То је апсолутни примат јер је основни циљ да ријешимо статус пољопривредног земљишта и да знамо да је наше да бисмо га ставили на располагање нашим пољопривредним произвођачима. Имамо упориште у Уставу Републике Српске и Уставу БиХ и јасно је да је питање власништва над пољопривредним земљиштем у искључивој надлежности Српске - поручио је Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

То је, каже Пашалић, потврђно и неким ранијим одлукама Уставног суда БиХ, у појединчаним предметима, у којима је јасно наведено да пољопривредно земљиште, као добро од општег интереса, није било предмет приватизације и да је власништво Српске. Осим тога, и ОХР-овим пописом државне имовине из 2010. године, није било обихваћено пољопривредно земљиште. А ријеч је о великим пољопривредним комплекисма, у свим крајевима Српске.

- Само у десетак општина у Српској у којима је највредније пољопривредно земљиште, као што су подручја Семберије, Посавине, Лијевче поља и Поповог поља, налази око 40.000 хектара бившег друштвеног земљишта - додао је Пашалић.

Половина овог земљишта је већ уписана као власништво Републике, а циљ је да то буде учињено и са преосталим дијелом, истиче Пашалић. У РУГИП-у наглашавају да Српска мора бити власник овог земљишта и да би била носилац будуће реституције, јер је ријеч о земљишту насталом изузимањем као вишак, од породица.

- Српска је дужна да у складу са Споразуом о придруживању ЕУ донесе закон о реституцији и врати људима оно што им је одузето, а носилац реституције може бити само Република Српска и самим тим та огромна пољопривредна добра морају бити у власништву Српске - нагласила је Босиљка Предраговић.

И у министарству и РУГИПУ кажу да још нису видјели комплетан текст одлуке Уставног суда БиХ, али да ће та одлука, по њеном објављивању, бити детаљно проучена, након чега ће услиједити и адекватан, правни одговор.