X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
12/02/2020 |  17:04 | Извор: СРНА

Пашалић: Oдлука Уставног суда БиХ - политичка

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је данас да је одлука Уставног суда БиХ у вези са статусом пољопривредног земљишта у Српској неприхватљива јер је чисто политичка.
Борис Пашалић - Фото: СРНА
Борис ПашалићФото: СРНА

Пашалић је истакао да је Уставни суд у претходних неколико година доносио одлуке у којима је признао да је некадашње државно пољопривредно земљиште својина Републике Српске.

- То говори да оваква одлука нема везе са правом, правдом и уставним правом, већ да је ријеч о политичкој одлуци. Она је за нас неприхватљива и свим правним средствима ћемо се борити да докажемо оно што је написано у Уставу Републике Српске и Анексу четири Дејтонског мировног споразума, а то је да искључива надлежност над пољопривредним земљиштем припада Српској - рекао је Пашалић новинарима.

Он је појаснио да се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде одлучило за измјене Закона о пољопривредном земљишту јер од формирања Српске нити у једном правном акту није наведено да је бивше друштвено пољопривредно земљиште својина Републике Српске.

- Та недореченост је проузроковала много проблема приликом додјеле концесија и пољопривредног земљишта у закуп, те судских процеса. Иако су увидјели да је Република Српска у праву, судови до сада нису имали на основу чега да упишу то земљиште као својину Српске. Због тога смо одлучили да измијенимо Закон о пољопривредном земљишту и први пут смо прецизирали да је бивше друштвено пољопривредно земљиште својина Републике Српске - каже Пашалић.

Према његовим ријечима, Република Српске је након ступања на снагу измјена закона почела да уписује то земљиште као своју својину.

- То је апсолутни примат јер је основни циљ да ријешимо статус пољопривредног земљишта и да знамо да је наше да бисмо га ставили на располагање нашим пољопривредним произвођачима. Имамо упориште у Уставу Републике Српске и Уставу БиХ и јасно је да је питање власништва над пољопривредним земљиштем у искључивој надлежности Српске - нагласио је Пашалић.

Он је прецизирао да се само у десетак општина у Српској у којима је највредније пољопривредно земљиште, као што су подручја Семберије, Посавине, Лијевче поља и Поповог поља, налази око 40.000 хектара бившег друштвеног земљишта.

"Око половине тог земљишта смо уписали као својину Српске, а наш циљ је да сво то земљиште упишемо као својину Републике Српске", каже Пашалић.

Он је изразио задовољство због општег консензуса политичких фактора у Српској који су једногласно заузели став у вези са одлуком Уставног суда БиХ.

- Још нисмо видјели текст одлуке Уставног суда, већ имамо штуру информацију са његове интернет странице. Проучићемо одлуку и након тога ћемо имати адекватан одговор. Али, данас су институције Српске послале снажну поруку да све ово нема смисла и да је ријеч о чисто политичкој одлуци - рекао је Пашалић.

Три раније одлуке Уставног суда БиХ у које је Срна имала увид показују да је досадашња пракса те правосудне иснтитуције била да пољопривредно земљиште као добро од општег интереса није било предмет приватизације и да је власништво Републике Српске.

То је потврдио и ОХР који је 2010. године донио одлуку о попису државне имовине у и изван БиХ, а којом као државна имовина није пописано пољопривредно земљиште на које се односе измјене Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске.

Највиши званичници Српске данас су на састанку у Палати Републике једногласно закључили да представници Републике Српске у институцијама БиХ обуставе рад на одлучивању о било којем питању из надлежниости органа БиХ док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу не би било страних судија.

На састанку званичника Републике Српске, представника Српске у институцијама БиХ и лидера парламентарних политичких партија закључено је и да је неопходно хитно сазвати сједницу Народне скупштине Републике Српске на којој ће се расправљати о питањима која се односе на одлуке Уставног суда које су дубоко задирале у идентитет Српске, а сада и у територијална, односно својинска питања.

Уставни суд БиХ донио је одлуку према којој је Уставу БиХ супротан члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Српске којим је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске.

Уставни суд је утврдио да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.

Народна скупштина Републике Српске лани је усвојила Закон о пољопривредном земљишту којим је дефинисано да је државно пољопривредно земљиште својина Српске.