X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
10/02/2020 |  15:02 ⇒ 15:17 | Извор: banjaluka.net

Процјене безбједносних агенција: Радикални исламисти циљају рурална мјеста у БиХ

Опасности које пријете земљама Западног Балкана када је у питању исламска радикализација су вишеструке и крећу с кроз два канала од којих је један виртуелни кориштењем интернета, док је други лични канал и односи се на директан контакт са радилакним проповједницима, показују анализе безбједносних агенција у БиХ које су у посједу портала Banjaluka.net.
Џихадисти, Исламска држава - Фото: АП
Џихадисти, Исламска државаФото: АП

У тим документима се наводи да вјерски пропагандисти користе исламске центре, веома често изван службених исламских заједница, али и на другим мјестима окупљања захваљујући финансијској и доктринарној помоћи коју нуде страни актери повезани са селефизмом, вехабизмом и Муслиманским братством.

Проблеми који настају њиховим дјеловањем у БиХ никако да се уклоне или да се покушају забранити законским нормама, јер је хуманитарна и финансијска помоћ и потенцијална улагања Турске, Катара, Саудијске Арабије за власт у БиХ добро дошла, чак и ако то значи слободно дјеловање исламских центара и проповједника који немају никакве везе са традиционалним ханефијским исламом у БиХ, а којег они својим активностима желе побољшати.

У овим анализама се истиче да је оно што је до сада било уочено и препознато као модел дјеловања јесте да су тим активностима највише угрожени периферни градови и рурална подручја у којима су социјални и економски услови тешки.

- У ствари, исламски проповједници искориштавају позицију младих са Балкана којима је тешко пронаћи посао и остварити приходе за нормалан живот. Познато је да се радикализам и исламски фундаментализам инфилтрирају тамо гдје су институције слабе, међуетничке напетости велике, а социјално економси услови тешки. То се показало и као тачно на Балкану између 90-их и 2000-их, а посљедице рата, политичке и територијалне реорганизације земаља на Западном Балкану, као и стварање националних држава видљиве су и изражене и дан данас - процјењују безбједњаци у БиХ.

У документацији се наводи и да је претходних година у БиХ из Европе и САД депортовано девет лица због њихове повезаности са тероризмом, пошто као такви представљају посебну безбједносну пријетњу за БиХ.

Држављанин БиХ Емир Харчевић је у децембру 2017. године ухапшен под суумњом да је планирао напад на божићни сајам у Грацу, након чега је депортован у БиХ. Јасмин Хаџић је током 2017. депортован из Аустрије због повезаности са тероризмом, због чега је ухапшен од стране СИПА. Египћанин Тарек Ал Савах депортован је у БиХ почетком 2016. године из затвора у Гвантанаму након проведених скоро 14 година у том затвору и недоказаних оптужби за тероризам. Двојица бх. држављана, браћа близанци Амир и Емир Хоџић осумњичен за планирање терористичког напада у Њемачкој депортовани су 2017. године у БиХ, док је њемачко правосуђе 2019. године у БиХ депортовало Изудина Јакуповића, поријеклом из Тузле, који је у тој земљи осуђен на три године затвора због финансирања тероризма. Браћа Алдин, Ибрахим и Анес Халиловић, држављани БиХ, су 2019. депортовани из Њемачке због сумње на повезаност са тероризмом.

Међутим, безбједносне службе у БиХ имају различита сазнања и недовољно података о учешћу и активностима ових лица у БиХ и иностранству. Оно што је изузетно важно споменути је и ризик повезан са милитантима који се враћају, а чиме је погођена и БиХ.

- То је веома сложен феномен са којим се мора управљати не само кроз рефералне механизме и контекст, већ и од случаја до случаја. Појединци враћени из Сирије и Ирака били су изложени различитим степенима учешћа у активностима организација као што су ИСИЛ и АЛ Каида - наводи се у овој анализи стручњака безбједносних служби у БиХ.