X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Твоје лице звучи познато
09/02/2020 |  13:10 ⇒ 10/02/2020 | 07:48 | Извор: Агенције

На данашњи дан преминуо великан свјетске књижевности Достојевски (ФОТО)

На данашњи дан 1881. године у Санкт Петербургу преминуо је руски писац Фјодор Михајлович Достојевски. Један од најбитнијих стваралаца у историји свјетске књижевности.
Фјодор Достојевски (фото: К.А. Шапиро) -
Фјодор Достојевски (фото: К.А. Шапиро)

Достојевски је један од најутицајнијих писаца руске књижевности. Према ширини и значају утицаја, посебно у модернизму, он је био свјетски писац у рангу Шекспира и Сервантеса. Реализам Достојевског представља својеврсни прелаз према модернизму, јер његово стварање управо у епохи модернизма постаје неком врстом узора начина писања. Утемељитељ је психолошког романа, а по многима је и претеча егзистенцијализма.

Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци бјелоруских имиграната. Након што им је мајка умрла од туберколозе 1837. године, он и брат Михаил су послати у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839. умро му је и отац, пензионисани војни хирург и алкохоличар.

Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Санкт Петербургу. Умјесто тога се посветио књижевности. Достојевски је почео да пише своју дјела и 1846. године појавио се његов први роман у форми епистоларне прозе, "Биједни људи", који је добио одличне критике. Критичар Висарион Белински је дао чувену карактеризацију: "Рођен је нови Гогољ!".

Достојевски је ухапшен и затворен 1849. године под оптужбом да је учествовао у револуционарним активностима против Цара Николаја I. Исте године осуђен је на смрт стрељањем. Послије лажног стрељања гдје су му везане очи и када је остављен на хладном времену да чека на хитац одреда за стрељање, Достојевски је помилован и упућен на присилни рад у Сибир, те осуђен на осам година робије. Године 1854. је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту.

Наредних пет година Достојевски је провео као поручник у седмом батаљону који је био стациониран у тврђави у Семипалатинску, у данашњем Казахстану.
Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу. Напустио је раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вриједностима. Постао је убијеђени хришћанин и велики противник филозофије нихилизма. У то вријеме је упознао и Марју Дмитријевну Исајеву, удовицу пријатеља из Сибира, којом се потом оженио.

Достојевски 1861. године (фото: М.Б. Тулинова)

Године 1860. се вратио у Санкт Петербург, гдје започиње неколико неуспјешних књижевних часописа са својим братом Михаилом. Достојевски бива изузетно потресен смрћу супруге 1864.године, а одмах затим и смрћу свога брата. Био је у лошој финансијској ситуацији, а морао је да издржава и удовицу и дјецу свога брата. У то вријеме је потонуо у депресију, коцкајући се, често губећи и задужујући се.

Достојевски је имао проблем са коцком. Тако је и једно од његових најпознатијих дјела, "Злочин и казна" написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успио да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без новца. Роман му је донио славу, али га није спасио биједе. Издавач Стеловски га уцјењује, нуди 3.000 хиљаде рубаља за право да издаје његова дјела, али уз обавезу да напише још један роман. Немајући избора, Достојевски је пристао. У исто вријеме је написао и књигу "Коцкар" да би задовољио уговор са својим издавачем.

Достојевски је у ово вријеме путовао по западној Европи. Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аполинаријом Сусловом, младом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега. Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу дјевојку, којом се оженио 1867. У том периоду је написао своја највећа дjела. Од 1873. до 1881. издаје, овај пут успjешан, мjесечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуелним дешавањима - Пишчев дневник. Пишчев дневник се издавао у новинама кнеза Мешчерског "Гражданин", гдје је Достојевски био уредник. Часопис је доживио огроман успјех.

Достојевски 1876. године (фото: Н. Досса)

За вријеме српско-турског рата 1876-1877. више пута је писао о Србији и Црној Гори, Черњајеву и добровољцима. Тих година почиње рад на роману Браћа Карамазови.

Преминуо је 9. фебруара 1881. године у Санкт Петербургу од посљедица крварења узрокованог епилептичним нападом. Послије два дана, његово тијело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Сахрањен је на гробљу "Тихвин" при манастиру Александар Невски у Санкт Петербургу. Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани, махом омладина и студенти, а сам се погреб претворио у демонстрације против царизма - упркос пишчевом недвосмисленом ставу према цијелом том питању. Таква почаст одавана је једино тијелима преминулих руских царева. На његовом надгробном споменику пише: "Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди." (Јеванђеље по Јовану XII, 24), што је и епиграф његовог посљедњег романа, "Браћа Карамазови".
Портрет Достојевског (сликао: Васи́лий Григо́рьевич Перо́в)