Петрово: Куда иду дивље свиње?

У питомом селу Порјечина Марко Трипуновић узгаја дивље свиње. Навикле су на њега, па често одају утисак да и није ријеч о дивљим животињама, али, само када је Марко у њиховој близини.

- Ако неко долази са мном овдје да се дружи и да све то види оне побјегну. Међутим, кад их ја зовем и храним, оне ипак дођу јер препознају боју мог гласа што се мени додатно свиђа јер су интелигентне - објаснио је Марко.

Марко живи у Добоју, али редовно обилази и храни своје дивље свиње. То му је хоби, а у ограђеном тору тренутно их је 30. Све је, каже, почело када је сасвим случајно купио једну дивљу свињу.

- Једноставно је довела једног дана прасиће, а ја сам се питао чији су, шта су. Вјероватно се парила са дивљим вепром. Онда сам наставио да јој ограђујем, проширујем, послије је настала та репродукција - испричао је Марко.

Марко је ловац, али и месар. За месо дивље свиње, каже, нема премца.

- Многи ловци знају да се месо може и кувати и пећи и сушити и стварно је високог квалитета. Чварци су фасцинантни, ко год је пробао поново се враћао. Неодољив је на тај укус - рекао је Марко.

Идеалне су, додаје Марко, за уклањање корова, па су и његово огромно имање прилично очистиле. То му је помогло да се врати у завичај и сваки слободан тренутак проведе у природи.