X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
29/01/2020 |  20:21 | Извор: СРНА

Епископ Јоаникије: Не тражимо ништа што други нису добили

Српска православна црква /СПЦ/ у Црној Гори не тражи ништа више него што су друге вјерске заједнице добиле и ништа мање од онога што јој припада, поручио је Његово преосвштенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Епископ Јоаникије  (Foto:in4s.net) -
Епископ Јоаникије (Foto:in4s.net)

Владика Јоаникије је у говору, који је прочитан на светосавској академији у Никшићу, навео да је тачно прије осам вијекова Свети Сава основао Епископију будимљанску са сједиштем у манастиру Ђурђеви Ступови.

- То је најбоља потврда нашег идентитета и огледало нашег историјског континуитета - истакао је епископ Јоаникије, додајући да је то вријеме испуњено борбом за чистоту вјере и православну цркву, која, како је рекао, и данас поприма сличне облике.

Владика је изразио жаљење што је у Црној Гори противник Цркве Божије однарођена власт.

- Али, уздамо се да ће правда побиједити и да ће закон који ће регулисати однос са црквама и вјерским заједницама бити донесен на свеопште задовољство и уз општу сагласност свих на које се односи - додао је владика.

Владика је поручио да се не смије дозволити да вјера његована осам вјекова буде понижена, а српски народ дискриминисан, као људи другог реда.

- Ми не тражимо ништа више него што су друге вјерске заједнице добиле и ништа мање од онога што нам припада. Светиње имају свој живот, наш је задатак да их чувамо и бранимо, без одступања, знајући да је молитва најјаче оружје које има Црква Божија - поручио је епископ Јоаникије.

Епископ је нагласио да су име Светог Саве и свестрани значај његовог житија и дјела морални путоказ који треба да слиједи српски народ.

- И у његово вријеме Црква је била на крсту, али је изишла као побједник. Њу, по ријечима Спаситеља, ни врата адова не могу надвладати. Тако ће бити и овог пута - закључио је владика Јоаникије.

У Црној Гори је крајем децембра прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.

Усвајање тог закона наишло је на отпор вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани масовни протести широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској и Србији.