Моро: Не знам шта смо гађали, циљеви били бројчано означени
Он је навео да је наређење за дејствовање по циљевима српске војске добијао из команде Истуреног командног мјеста у Оџацима у рејону Бјелимића.
Моро је објаснио да је јединица корпусне артиљеријске групе била смјештена у селу Војно на подручју Бјелимића и да је линија раздвајања са Војском Републике Српске била према општини Калиновик.
Навео је да је његова јединица имала два вишецјевна бацача ракета, два ЗИС-а, хаубице од 122 и 105 милиметара и топове који су међусобно били удаљени 100 метара.
Према његовим ријечима, ова јединица је формирана у вријеме акције "Трескавица 95" и имала је привремени карактер.
- Наређење за гађање одређеног циља са једним или два пројектила, које сам добијао жичаном везом, преносио сам командиру одјељења, након чега би артиљеријска посада дејствовала. Након тога су ме извјештавали о извршеном задатку - рекао је Моро.
Он је потврдио да су извјештаје о активностима свих јединица свакодневно подносили команди корпуса, те да су старјешине вршиле обилазак Бјелимића како би провјерили стање у јединицама.
Моро је рекао је да је Дрековић два пута одржао састанак у Бјелимићима са командантима јединица и њиховим замјеницима, када га је и он информисао о стању у својој артиљеријској јединици и количини граната којом су располагали.
Током индиректног испитивања Дрековићевих бранилаца, Моро је навео да оптужени никада није наредио гађање цивилних циљева у ужем и ширем дијелу Калиновика.
Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.
У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.
Наставак суђења заказан је за 11. фебруар.