X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
23/01/2020 |  19:35 ⇒ 20:22 | Извор: РТРС

Одбијена још једна иницијатива да негирање геноцида буде кривично дјело

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ одбацио је Приједлог измјена и допуна Кривичног закона БиХ којим је било предвиђена затворска казна до пет година за порицање геноцида и ратног злочина.

Против су били српски и четири хрватска делегата. Предлагач измјена закона хрватски делегат Златко Милетић најавио да ће од Високог представника затражити да наметне тај закон.

Континуирано, задњих 10-так година кроз парламентарну процедуру покушава се негирање геноцида и ратног злочина прогласити кривичним дјелом. За Србе то је неприхватљиво кажу у Клубу Срба поготово због недавно објављених докумената из архива тајних служби која "бацају" ново свјетло на ратне догађаје 90-тих. Додатни разлог је онемогућавање одбране оптуженим за ратни злочин.

- Дакле то су разумљиви разлози. Да ниједан оптужени за ратне злочине не би смио да каже да то није урадио, да има документа да тог дана није ни био на том мјесту јер би био санкционисан - истакла је Душанка Мајкић делегат у Клубу Срба у Дому народа ПС БиХ (СНСД).

Предлагач и заговарач затворске казне за порицање геноцида и ратног злочина и забране давања имена улицама, установама, градовима по лицима пресуђеним за ратни злочин, ДФ-ов Златко Милетић затражиће помоћ Високог представника мада сам признаје да не очекује да Валентин Инцко наметна тај закон.

- Ја ћу тај захтјев већ послати наредне седмице, с обзиром да сам очекивао овакав развој ситуације. Мислим да смо пропустили прилику да се сви суочимо са тим, али остале колеге то не желе да разумију - сматра Милетић.

Мајкићева је истакла да нема ништа од наметања закона.

Комплетан Клуб Срба и четири од пет хрватских делегата одбили су Милетићев као и приједлог измјена Изборног закона БиХ СДП-овог Дениса Бећиревића који предвиђа забрану кандидовања и именовања на било коју јавну функцију лица која су осуђена за ратни злочин.

- Ми смо подржали ове приједлоге, ивидјели сте да је девет делегата било против, а нису ни образложили зашто, а само шест за - навео је  је Асим Сарајлић делегат у Клубу Бошњака Дома народа ПС БиХ (СДА).

Сједницу Дома обиљежила је и расправа о Високом судском и тужилачком вијећу. Бакир Изетбеговић оптужио их је за "чистку" бошњачких кадрова из врх бх. правосуђа што за посљедицу има бројне судске процесе против Бошњака за ратни злочин над Србима.

Одговорену му је да су од осам најважнијих правосудних функција, Бошњаци као и Срби на челу двије институције, Хрвати и представник осталих једне док је једна непопуњена. Слично је и у самом ВСТС-у.

- Главни дисциплински тужилац у ВСТС и његов замјеник су Бошњаци, главни секретар и његови замјеници су Бошњаци тако да нема ниједног аргумента да су Бошњаци дискриминисани по том питању - сматра Милан Тегелтија предсједник ВСТС-а.

Позивање предлагача кривичног санкционисања порицања геноцида и ратног злочина на судске пресуде можда би имало смисла да пред Судом БиХ Срби за та дјела нису пресуђени 2020 година а Бошњаци, Хрвати и остали заједно 800 година. Још поразнији однос је пред Хашким трибуналом гдје су Срби "почашћени" са 1.000 година робије, а сви остали заједено три пута мање, 350 година.