X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
22/01/2020 |  07:43 ⇒ 10:30 | Извор: СРНА

Патријарх Иринеј десет година на трону СПЦ

На Светом архијерејском сабору Српске православне цркве /СПЦ/ 22. јануара 2010. године Његово преосвештенство епископ нишки Иринеј изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.
Патријарх српски Иринеј - Фото: ТАНЈУГ
Патријарх српски ИринејФото: ТАНЈУГ

Звона на Саборној цркви у Београду 22. јануара 2010. године огласила су се у 14.15 часова, означавајући да је изабран 45. патријарх српски.

Чин устоличења архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и Његове светосто патријарха српског Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на Светој архијерејској литургији у Саборном Светоархангелском храму у Београду, а 3. октобра и у Пећкој патријаршији.

Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке цркве.

Новоизабрани патријарх Иринеј рекао је тада да је на ову тешку дужност изабран, уз помоћ браће архијереја са којима ће заједно носити бреме и све проблеме.

Његова светост патријарх српски Иринеј /Гавриловић/ рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године. Завршио је гимназију, а затим Богословију у Призрену и Богословски факултет у Београду.

По завршеном факултету одлази у војску, а по повратку постављен је за суплента /професора/ Призренске богословије. Прије ступања на дужност професора у октобру 1959. године у манастиру Раковица примио је монашки чин од Његове светости патријарха српског Германа, добивши монашко име Иринеј.

На дан Свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану рукоположен је у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину, а 1969. године постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије.

Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове светости патријарха српског са титулом епископа моравичког, а годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког.