latinica  ћирилица
20/01/2020 |  19:44 ⇒ 20:02 | Аутор: РТРС

Дуго очекиване измјене Изборног закона ускоро пред парламентарцима

Пред бх. парламентарцима ускоро би се могле наћи дуго очекиване измјене Изборног закона. Усаглашавања су интензивирана између водећих федералних коалиционих партија, СДА и ХДЗ, чији лидер Драган Човић оптимистично најављује локалне изборе за град Мостар, након пуних 12 година. СНСД ће подржати свако рјешење којим ће конститутивним народима бити омогућено да бирају своје представнике у институцијама власти, поручио је српски члан Предсједништва Милорад Додик.

Локалну власт, посљедњи пут бирали су 2008. године. Двије године касније неуставним је проглашен дио статута који се односи на избор градског Вијећа и наложено бх. парламенту да измијени изборни закон. Умјесто тога Мостар је постао и већ деценију остао "град случај". У међувремену "обиљежена" је и деценија пресуде у корист Дерве Сејдића и Јакоба Финција, који као представници осталих, заједно са конститутивним народима, имају право да буду бирани у Предсједништво БиХ.

Три године су и како су судије оспориле начин избора делегата у Дом народа Федерације БиХ, по апелацији Боже Љубића. И док су судије и апеланти, одлуке и пресуде Уставног и суда у Стразбуру "адактирале", пропали су сви покушаји да се Изборни закон свеобухватно измијени. Сви осим посљедњег! Позитиван исход, најављује предсједник ХДЗ-а. И не би требало да буде првоаприлска шала!

- План је да до краја трећег мјесеца тај посао завршимо. Сигурно ће бити организовани избори у Мостару 2020. године. Али исто тако, желимо да једноставно питање Дома народа у Федерацији БиХ и Предсједништва такође ријешимо у једном пакету, како би релаксирали односе и вратили повјерење, примарно између бошњачког и хрватског народа - нагласио је Човић.

На усаглашавању, раније супротних ставова, "раде" делегације двије партије. Обје су још 2017. године у парламентарну процедуру упутиле своје приједлоге и обје су за пројектовано уређење изборног система, добиле "црвени парламентарни картон"! Ко ће попустити!? За ХДЗ - већ годинама примат је легитимно представљање, без могућности узурпације права конститутивних народа као у случају "Комшић". СДА се пак заклањала иза тзв. "грађанског" принципа, који управо, када им то затреба, пропагирају - ДФ и Жељко Комшић.

- Да је ли могуће постићи баланс између грађанског и етничког принципа ? Цијеним да су шансе веће него што се то да закључити из јавно изнесених ставова и увријежених перцепција - нагласио је Бакир Изетбеговић, предсједник СДА.

Етнички принцип у изборном законодавству за Комшића је "трајни апартхејд". "Једнакост свих пред законом без етно група" завапио је данас у појединим сарајевским медијима. Но, Комшићу и остатку бошњачког блока на изјашњавање, приједлог измјена биће достављен тек када га и ако СДА и ХДЗ усагласе.

За сада, ХДЗ је истрајао у принципу "прво промјена изборног законодавства па онда формирање федералне власти". СДА се пак "предомислио" и одустао од идеје паралелног формирања Савјета министара и федералне владе. И управо чести "умишљај" СДА разлог су "резерве" коју према најављеним измјенама изборног законодавства, испољава Милорад Додик.

- Пуно је петљавина, пуно подметања, ако се нешто договорите са Изетбеговићем то не значи да ће вечерас бити тако. Ми подржавамо принцип да се промијени Изборни закон и да се да Хрватима, Србима и Бошњацима да бирају своје представнике и да је то једини начин на који БиХ у темељу може да обезбиједи мир и стабилност. Свако наметање другима својих ставова показало се у историји да је овдје неприхватљиво и неодрживо - нагласио је Додик.

Овакав Додиков став у СДС-у, међутим, виде као заштиту само хрватских, али не и српских националних интереса. Члан Предсједништва те партије Вукота Говедарица питање аутентничних представника народа рјешавао би изборним законом унутар Федерације, а законом на нивоу БиХ уводио би нове технологије. "Скенер" грозница СДС, је, подсјетимо, вербално, кратко протресла и уочи прошлих избора, још када је та партија била у власти на нивоу БиХ. Но, било каквих резултата није било. Вехид Шехић, некадашњи члан ЦИК-а, песимиста је да ће их бити и сада.

- Када селективно приступате обавезама и желите да имплементирате оно што вама одговара, онда имате ситуацију као што је имамо у БиХ, онда се и оно што можда постоји сугласност, али се увијек жели неки пакет, да се све проведе, ми успоравамо свој пут - нагласио је Шехић.

Почетак маја законски је рок када ЦИК треба да распише локалне изборе у БиХ који ће бити одржани у октобру 2020. А до тада би измјене изборног законодавства, ако и буду усаглашене, требало да прођу и парламентарну процедуру - комисијску фазу и усвајање у оба парламентарна дома.