latinica  ћирилица
20/01/2020 |  08:45 ⇒ 10:07 | Аутор: СРНА

Патријарх Иринеј десет година на трону СПЦ

На Светом архијерејском сабору Српске православне цркве 22. јануара 2010. године Његово преосвештенство епископ нишки Иринеј изабран је за архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског.
Патријарх Иринеј - Фото: РТРС
Патријарх ИринејФото: РТРС

Звона на Саборној цркви у Београду 22. јануара 2010. године огласила су се у 14.15 часова, означавајући да је изабран 45. патријарх српски.

Чин устоличења архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и Његове светосто патријарха српског Иринеја извршен је 23. јануара 2010. године, на Светој архијерејској литургији у Саборном Светоархангелском храму у Београду, а 3. октобра и у Пећкој патријаршији.

Свету архијерејску литургију служио је Његова светост патријарх српски Иринеј уз саслужење архијереја, свештеника и ђакона, као и представника Руске и Грчке цркве.

Новоизабрани патријарх Иринеј рекао је тада да је на ову тешку дужност изабран уз помоћ браће архијереја са којима ће заједно носити бреме и све проблеме.

Његова светост патријарх српски Иринеј /Гавриловић/ рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године. Завршио је гимназију, а затим Богословију у Призрену и Богословски факултет у Београду.

По завршеном факултету одлази у војску, а по повратку постављен је за суплента /професора/ Призренске богословије. Прије ступања на дужност професора у октобру 1959. године у манастиру Раковица примио је монашки чин од Његове светости патријарха српског Германа, добивши монашко име Иринеј.

На дан Свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на Калемегдану рукоположен је у чин јеромонаха. Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атину, а 1969. године постављен је за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије.

Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове светости патријарха српског са титулом епископа моравичког, а годину дана касније 1975. године изабран је за епископа нишког.