latinica  ћирилица
19/01/2020 |  18:40 | Аутор: СРНА

Кецмановић: НИН-ова награда нема везе са оним што је била

НИН-ова награда не само да више нема везе с оним што је представљала у својим златним временима, него је с тиме у потпуној супротности, рекао је писац Владимир Кецмановић, један од потписника "Бојкота НИН-ове награде".
Владимир Кецмановић - Фото: РТРС
Владимир КецмановићФото: РТРС

- НИН-ова награда у доба титоистичког једноумља била је својеврстан глас слободе, услован, наравно, пошто потпуна слобода тада није била могућа ни у једној области. Данашња награда је много гора од друштва у ком се додјељује, прије свега по својој искључивости - сматра Кецмановић.

Према његовом мишљењу, НИН-ову награду су раније додјељивала критичарска имена која су имала ауторитет, док данас о њој одлучују људи који "не само да немају суштински ауторитет, него немају ни формално оправдање да буду у жирију".

- Већина мисли да је за НИН-ову награду боље да данас не постоји, него да буде оваква каква јесте, таква да обесмишљава своје постојање. Ми ту награду не можемо да укинемо, али ће се укинути она сама, и кроз неколико година ће постати безначајна или мање значајна од неких других награда. Хоћемо да кажемо да смо тога свјесни и да одбијамо да такви људи процјењују наша дјела - рекао је Кецмановић за "Спутњик".

Члан жирија Марија Ненезић рекла је да ће жири за најбољи роман године сутра саопштити своју одлуку о добитнику признања за 2019. годину, без обзира на то што су поједини домаћи писци саопштили да бојкотују награду.

Уочи проглашења 66. добитника НИН-ове награде критике за најбољи роман године, група од 18 писаца разних генерација, међу којима су и два ранија лауреата Миро Вуксановић и Владимир Табашевић, упутила је писмо јавности под насловом "Бојкот НИН-ове награде", у ком доводе у питање компетентност жирија и његове критеријуме.

Према њиховој оцјени, добијен је ужи избор од десет романа, који, уз поједине изузетке, "представља трагикомичан покушај да се поетичка произвољност промовише као идејни плурализам, јалова политичка коректност као слободоумље, а да се провинцијална, колонијална свест прогласи космополитизмом".

Писмо су потписали и Владимир Кецмановић, Емир Кустурица, Слободан Владушић, Никола Маловић, Дејан Стојиљковић, Љубица Арсић...

Жири, којим предсједава Теофил Панчић, а у којем су и Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић, у најужи избор је уврстио романе Миленка Бодирогића "По шумама и горама", Слободана Тишме "Грозота или...", Стеве Грабовца "Мулат албино комарац", Ане Вучковић "Југослав" и Саше Илића "Пас и контрабас".