Племенита идеја живи деценију
Та несебична подршка већ деценију стиже захваљујући хуманитарној акцији С љубављу храбрим срцима, коју је покренуо тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик, показала се као највреднија идеја у којој годинама истрајавамо заједно. Први испит хуманости грађани наше Републике положили су 2010. године када је први пут организована хуманитарна акција С љубављу храбрим срцима које је била намијењена дјеци обољелој од малигних болести.
Дијана Гајић која је тада била савјетница за социјална питања у Додиковом кабинету испричала је за Глас Српске да је предсједник након преузимања функције и себи и сарадницима дао задатак да се у његовом мандату на виши ниво подигне систем помоћи родитељима који се боре са највећим животним изазовом, а то је болест дјетета.
- Један мали дјечак Андрија Лакић ушао је 2010. године у наш живот. Родитељи тешко болесног малишана, обратили су се за помоћ предсједнику. Није било дилеме да ли ће се помоћи и ми као његови сарадници урадили смо све што је било могуће, па чак и оно што се у тим тренуцима чинило немогућим. Нажалост, Андрија је изгубио битку, али нас је научио како да будемо још одговорнији према друштву у којем живимо, дјеци поготово. Андрија је отишао на неко љепше мјесто, а родила се идеја која захваљујући њему живи ево већ пуних десет година - присјетила се Гајићева.
Додала је да је и тим који је тада срцем и душом припремао донаторске вечери можда правио грешке, које јасније виде из данашње перспективе.
- Никада суштина ове акције није била да грађани само донирају новац. Циљ је био да Република уради нешто, скрене пажњу, покрене људе да помогну на било који начин, те да сви они који воде институције, јавни, приватни сектор схвате да то није само солидарност, већ и одговорност. Предсједник је тада захтијевао да апсолутно будемо ефикаснији и да то не буде само празна прича, већ конкретно дјело - истакла је Гајићева.
Додала је да се из године у годину ширио круг појединаца, организација, удружења, родитеља и љекара, обољелих од малигних болести, дијабетеса, ријетких болести, поремећаја у развоју, који су на себе преузимали велики дио посла а кабинет предсједника остао је оно што му је и био циљ, максимална подршка и подстрек за даље.
- Све то настављено је и данас у кабинету предсједнице Жељке Цвијановић. Свака намјера на крају има и циљ, а ми смо сви заједно свој испунили. Основан је Фонд солидарности који је на располагању 12 мјесеци у години. Сви ми бисмо вољели да за било чим овим никада није било или нема потребе, али свјесни смо сви да живимо у суровој стварности, па зашто је не учинити барем мало мање тешком ономе коме то треба. Част ми је што сам годинама била дио тога и што идеја живи и даље - поносно је испричала Гајићева, која је осам година била организатор донаторске вечери.
"Родитељска кућа" сигурно уточиште
Шеф Одјељења дјечије хематоонкологије на Клиници за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске Јелица Предојевић Самарџић учествовала је у организацији прве донаторске вечери 2010. године која је била посвећена дјеци обољелој од малигних болести. А несебичну подршку и допринос пружила је кроз још три акције.
- Донаторско вече скреће пажњу јавности на проблеме које има дјечија популација и који се морају рјешавати системски. То је добра и племенита идеја која у први план ставља дјецу и њихово здравље. Надам се да ће пажња поново бити усмјерена на дјецу обољелу од малигних болести с обзиром на то да дјечије Одјељење хематоонкологије већ 20 година ради у истом простору, а број пацијената се више пута повећао. То је одјељење које захтијева нови и већи простор - рекла је Предојевић-Самарџић.
Да дјевојчице и дјечаци који бију најтеже битке са опаком болешћу и њихови родитељи нису заборављени након те прве донаторске вечери показало се у децембру 2014. године када је армија хуманиста поново "с љубављу храбрим срцима" сакупила новац за изградњу "родитељске куће" у Бањалуци за дјецу која се лијече од малигних обољења на (УКЦ) Републике Српске. Двије године касније ово топло уточиште отворило је широм своја врата за дјевојчице и дјечаке како би се осјећали љепше и сигурније док чекају на тешке терапије. Од тада до данас, у кући су боравила 93 малишана.
- Нажалост, кућа је стално пуна, једна породица оде, друга долази. Тренутно имамо осам породица у седам апартмана - истакла је управница “Родитељске куће“ Катица Керкез.
Предсједница Управног одбора Удружења родитеља дјеце обољеле од малигних болести “Искра“ Вита Малешевић каже да је “Родитељска кућа“ спас за родитеље и малишане.
- Прве године када је кућа отворена, није била гужва и мислили смо тада да је простор који имамо и превелик. Нажалост, испоставило се да је понекад и претијесна за сву дјецу којој је потребна - рекла је Малешевићева и додала да је и проблем финансирања ријешен захваљујући грантовима које добијају из републичких институција.
Аутизам говори срцем
На донаторској вечери "С љубављу храбрим срцима" 2013. године срца широм Српске куцала су као једно за малишане са аутизмом. Новац који је сакупљен подијељен је породицама, што им је донекле олакшало одласке код специјалиста у Србију. Предсједница Удружења за помоћ лицима са аутизмом "Дјеца свјетлости" Мирјана Којић каже да је осим новца, том акцијом досегнут виши циљ, а то је ширење свијести о дјеци са аутизмом.
- Донаторско вече је било покретач свега што смо касније урадили. Обезбиједили смо Дневни центар за одрасле у ком у послијеподневним часовима организујемо радионице и третмане за тридесетак малишана. Изрази њихових лица док су овдје потврђују да смо на правом путу, јер вјерујте аутизам говори срцем - истакла је Којићева.
Корак даље у односу на ту хуманитарну акцију направљен је три године касније када је захваљујући племенитим људима и подршци републичких институција сакупљен новац за изградњу Центра за специјалистичке социјалне услуге “За мајку и дијете“ у Бањалуци, који посјећују и малишани са аутизмом. За годину, од када је Центар отворен, помоћ логопеда, дефектолога и психолога затражило је 100 дјеце са потешкоћама у развоју.
Предсједница Удружења грађана Центар за едукацију “Твоја ријеч“, које је оснивач Центра “За мајку и дијете“, Оливера Ратковић каже да је основна мисија центра да се родитељи пробуде и на вријеме доведу дјецу испуњена.
- Рана интервенција, савјетовалиште за родитеље, дијагностика и третмани, све је доступно на једном мјесту. Циљ је био да нам дјеца не одлазе на лијечење у иностранство - истакла је Ратковићева.
Инсулинске пумпе
Међу првим хуманитарним акцијама била је и она за дјецу обољелу од дијабетеса мелитуса типа један. У витешку борбу за боље сутра око 300 малишана који се боре са том болешћу упустили су се тада бројни хуманисти, који су сакупили новац за куповину инсулинских пумпи које су најсавременији вид терапије за дјецу обољелу од дијабетеса.
Национални координатор за дијабетес у Републици Српској Мирјана Бојић каже да је та акција била вјетар у леђа и љекарима и родитељима да се боре још јаче.
- Те пумпе су и данас у употреби и значе много - рекла је Бојићева.
О ријеткима говоримо ријетко
Донаторске вечери која је одржана 2015. године за дјецу са ријетким обољењима присјетила се предсједница Савеза за ријетке болести Биљана Котур, истакавши да је та акција породицама донијела много доброг.
- Прикупљена средства су распоређена на 103 дјеце и њихове породице су добиле по 9.000 КМ, а новац су распоредиле по својим приоритетима. Међутим, та средства ни изблиза нису једини бенефит. Захваљујући тој акцији свијест јавности о ријетким обољењима значајно је подигнута. Одједном су све ствари које смо тражили лакше пролазиле, људи на свим нивоима су имали више сензибилитета, добили смо позитивну листу лијекова, успјели ући у одређена законска рјешења, промијенити правилнике - испричала је Котурова.
Истиче да би им и сада добро дошла једна слична акција с обзиром на то да не долазе глатко до рјешења за проблеме које муче породице обољелих малишана од ријетких болести.
- Не могу рећи да немамо подршку али како вријеме одмиче ријетке болести престају бити у фокусу, иако се као Савез боримо да истекнемо оно што нам је важно - рекла је Котурова.
Дјецу не лијечимо СМС порукама
Да је Српска одлучна у изналажењу системских рјешења која ће малим храбрим срцима омогућити корак ка срећнијем и безбрижнијем дјетињству потврдило се и 2017. године када је основан Фонд солидарности за дијагностику и лијечење стања, обољења и повреда дјеце у иностранству. Директорица Фонда Јасминка Вучковић рекла је да је то донаторско вече ријешило један велики проблем, какав је био финансирање веома скупих терапија и лијечења у иностранству.
- Сви заједно смо пронашли рјешење да помогнемо родитељима и њиховој дјеци, да не морају сами да се сналазе и да малишане не лијечимо СМС порукама - истакла је Вучковићева.
Додала је да је донаторско вече било покретачка снага која и данас све тјера напријед за боље сутра свих малишана којима опаке болести краду дјетињство.
- Треба да останемо уједињени око кључних ствари и останемо истрајни у солидарности. Трудимо се да оправдамо повјерење које нам је указано - рекла је Вучковићева и додала да је захваљујући Фонду солидарности око 160 малишана отишло на лијечење у иностранство.
Сигуран корак уз "Чика Гвоздена"
Испит хуманости Српска је са чистом десетком положила и лани. Да би малишанима са потешкоћама у кретању олакшали сваки корак, новцем који су прошле године обезбиједили хуманисти купљена су четири савремена уређаја намијењена за роботски потпомогнуту рехабилитацију. Робота уз којег, играјући видео-игрицу, праве сигурне кораке у Заводу за физикалну медицину и рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић“ малишани су назвали “Чика Гвозден“.
Савјетник директора Завода Сњежана Новаковић-Бурсаћ истакла је да је кључни ефекат набавке опреме за роботски асистирану рехабилитацију и хабилитацију дјеце то што је на тај начин у потпуности заокружена здравствена услуга из ове области, те да је малишанима у Српској сада доступно све што модерна медицина и технологија нуде. Додала је да је у третман укупно укључено 90 дјеце.
- Дјеца показују већи интерес за истраживањем физичког окружења и побољшање код обављања личне хигијене, облачења, самосталности у храњењу и побољшања функционалне мобилности - нагласила је Новаковић-Бурсаћ.
Лавовска борба брише потешкоће
Донаторско вече С љубављу храбрим срцима 2011. године било је посвећено дјеци са потешкоћама у развоју. А да та акција заслужује само ријечи хвале слаже се и секретар Савеза удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима Републике Српске Госпава Рађен-Радић која је те 2011. године учествовала у акцији.
- Донаторско вече је постао бренд, традиција, својеврстан механизам да друштво препозна и види дјецу која су у потреби. Акција која сваке године у данима новогодишњих и божићних празника анимира јавност, почевши од институција, привредника, умјетника до обичних грађана. Догађај вриједан похвале јер је посвећен дјеци, која су будућност - рекла је Рађен-Радић.
Додаје да је захваљујући акцији која је одржана прије осам година остварен огроман напредак у свим чланицама Савеза.
- Иако је јако тешко издвојити све примјере добре праксе које је изњедрила могу рећи да је захваљујући прикупљеним средствима подржано 29 локалних организација у којима су рођене неке нове услуге, а развило се и неколико дневних центара различитих облика збрињавања. Препоносна сам што Српска има такву манифестацију - казала је Рађен-Радић.
Искорак у борби за боље сутра за дјецу са потешкоћама у развоју Српска ће одлучно направити и на овогодишњој донаторској вечери која ће бити одржана у недјељу, а намјера је да се сакупи новац за изградњу дневних центара за дјецу са потешкоћама у развоју у Бањалуци и Требињу.
Ова традиционална акција другу годину заредом одржава се под покровитељством предсједнице РС Жељке Цвијановић која за партнере у племенитој мисији бира талентоване дјевојчице и дјечаке из цијеле Републике. Ове године на сцени у Банском двору кроз пјесму и игру, уз њих ће заблистати и другари из Србије и Пољске. Посебну симболику ова акција добила је лани када је први пут одржана на празник Детињци, а тако ће бити и ове године.
Школа
Дјеци узраста до петог разреда која се лијече од малигних болести омогућено је да током боравка у “родитељској кући“ имају и наставу.
- Постигли смо договор са двјема основним школама у Бањалуци да учитељице долазе и држе часове малишанима како би постигли градиво и лакше се вратили у редовну школу када оздраве. Циљ нам је да обезбиједимо наставу и за старије основце који похађају разредну наставу - рекла је Вита Малешевић.
Донаторске вечери
Година Намјена и прикупљени износи (у КМ)
2010. за дјецу обољелу од малигних болести - 300.000
2011. за дјецу са потешкоћама у развоју - 550.000
2012. за дјецу обољелу од дијабетеса мелитуса типа један - 700.000
2013. за дјецу са аутизмом - 607.000
2014. за изградњу “Родитељске куће“ - 850.000
2015. за дјецу са ријетким обољењима - 825.118
2016. за Центар “За мајку и дијете“ 1,31 - милион
2017. за Фонд солидарности - 1,36 милиона
2018. за роботски потпомогнуту рехабилитацију - 1,51 милион