latinica  ћирилица
17/12/2019 |  17:46 | Аутор: СРНА

Чајић: Артиљеријска муниција кориштена по наредби команданта

Свједок Тужилаштва БиХ Един Чајић рекао је данас у Суду БиХ да је из командног мјеста Четвртог корпуса такозване Армије БиХ на Звекуши у близини Коњица, по наредби команданта корпуса Рамиза Дрековића привремено пребачен на истурено командно мјесто на Бјелимићима, гдје је као стручно лице артиљерије помагао тадашњем команданту Хамиду Селимовићу.
Рамиз Дрековић - Фото: РТРС
Рамиз ДрековићФото: РТРС

Током суђења генералу такозване Армије БиХ Рамизу Дрековићу за ратни злочин над српским цивилима у Калиновику 1995. године, Чајић је навео да је на подручје Бјелимића дошао између 9. и 12. јуна 1995. године, а да се командно мјесто налазило у селу Оџаци.

Чајић је потврдио је да је на подручју Бјелимића било артиљеријско оружје, додајући да се данас само сјећа хаубица од 122 и 105 милиметара.

- Домет хаубице 122 милиметара са седам пуњења био је 16-17 километара, док је хаубица 105 милиметара досезала 11 километара. Проблем је био недостатак муниције и њена оригиналност, па се она није могла користити мимо наредбе - рекао је Чајић.

Говорећи о начину коришћења артиљерије, Чајић је навео да се веза између команде и хаубица одвијала посредством индукционих телефона.

- Командант истуреног командног мјеста добијао је наређења за дејствовање артиљерије од команданта корпуса или лица које он овласти, а овај их је преко стручног лица просљеђивао артиљерији. Циљ је зависио од обавјештајних података које смо имали и дејствовало се у складу са ситуацијом. Употребу оружја обично је тражио неко са прве линије - испричао је Чајић.

Свједок је рекао да је током скоро мјесец и по дана проведених на том подручју, линија раздвајања ишла од кањона Неретве до јужних падина Трескавице, додајући да је неки рејон имао више циљева.

- Када је артиљерија дјеловала извјештај о извршеном задатку се, због специфичне ситуације, подносио телефоном. Ту нема неких докумената - изјавио је Чајић.

Свједок је рекао да током његовог боравка на Бјелимићима није било дејстава и да се не сјећа да ли су упућивани неки извјештаји према истуреном командном мјесту или команди корпуса.

Чајић је рекао и да су знали да је у ширем рејону Калиновика било смјештено више војних формација Војске Републике Српске, те да у планским документима никада није видио да су мете били цивилни циљеви.

Према оптужници, Дрековић је у прољеће 1995. године издао директну, строго повјерљиву наредбу артиљеријским јединицама на ширем подручју општине Коњиц да изврше неселективно гранатирање Калиновика, насељеног Србима.

У оптужници је наведено да је у гранатирању током маја и јуна 1995. године убијено петнаестогодишње дијете, а теже и лакше рањено више дјеце и одраслих, те разорено више објеката.

Наставак суђења заказан је за 14. јануар.