Вишковић изнио главне циљеве политика Владе Српске за 2018-2022.
- Приоритети су ефикасан укупан јавни сектор, образовни систем и тржиште рада прилагођени потребама привреде, побољшање демографске позиције Републике Српске, истраживање, развој, иновације и дигитална економија, те европске интеграције, регионална и међународна сарадња - рекао је Вишковић у Народној скупштини Републике Српске, образлажући Приједлог програма економских реформи од 2020. до 2022. године.
Он је нагласио да претходно дефинисани циљеви обухватају мјере којима ће бити реализоване и смјернице за политике које су у мају усвојене на економском и финансијском дијалогу, али уз пуно поштовање уставних овлашћења сваког нивоа власти у БиХ, те надлежности институција.
- Влада Републике Српске задужила је координатора из Републике Српске да процес израде Програма економских реформи БиХ 2020-2022. врши искључиво на начин да Република Српска остане јасно видљива у процесу и документу, у складу са уставним овлашћењима и надлежностима институција Републике Српске - каже Вишковић.
Он је подсјетио да је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, реална стопа раста бруто домаћег производа /БДП/ за 2018. годину износила 3,9 одсто.
- За прву половину 2019. године БДП биљежи просјечан раст од 2,2 одсто, што указује на успоравање привредног раста као резултат пада привредне активности у индустрији, изазвано смањењем производње електричне енергије у односу на високу прошлогодишњу основицу, те смањења производње других производа као резултат слабије екстерне тражње - рекао је Вишковић.
То се одразило, каже он, и на смањење спољнотрговинске размјене Републике Српске, уз већи пад увоза у односу на извоз.
У овој години, тржиште рада даље биљежи повећање броја запослених и смањење броја незапослених, као резултат веће запослености и негативних демографских кретања. Очекује се да ће, под утицајем слабије екстерне тражње и усљед успорене привредне активности, економски раст Републике Српске у овој години износити три одсто уз претпоставку да ће домаћа потрошња, поред смањења спољнотрговинског дефицита, представљати највећи ослонац раста БДП-а", каже Вишковић.
РЕФОРМСКЕ МЈЕРЕ ТРЖИШТА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Вишковић је рекао је да се реформске мјере у области тржишта електричне енергије односе на унапређење регулаторног оквира у електроенергетском сектору и реструктурисање и реорганизацију "Електропривреде Републике Српске".
- Реформа ће утицати позитивно на потрошаче у сегменту права избора снабдјевача, вишег квалитета услуга, веће сигурности снабдијевања електричном енергијом као једним од есенцијалних производа, односно пружањем универзалне услуге по којој сваки потрошач из категорије домаћинства и мали потрошачи морају да имају слободан приступ енергији по разумним, лако и јасно упоредивим, транспарентним и недискриминаторним цијенама - рекао је Вишковић.
Он је истакао да би, према тренутној ситуацији на тржишту електричне енергије, пословање на потпуно тржишним принципима могло довести до знатног повећања цијена за електричну енергију, имајући у виду ниже нивое цијена електричне енергије у Републици Српској у односу на велепродајне и на цијене електричне енергије у ближем и даљем окружењу.
- Овдје је потребно имати у виду позитиван сегмент реформе који предвиђа да ће сви крајњи купци електричне енергије имати право да слободно бирају свог снабдјевача на тржишту. Повећање прихода електроенергетског сектора би се позитивно одразило на његову способност за инвестирање у нове инфраструктурне пројекте и повећање енергетске сигурности, док би увођење конкуренције требало да доведе до повећања квалитета услуга у сектору - каже Вишковић.
Он је нагласио да ће се повећање тарифа кроз усклађивање са тржишним позитивно одразити на приходе електроенергетског сектора, док ће утицај на привреду и социјалне прилике очекивано бити благо негативан.
- Повећање цијена електричне енергије у мањој мјери би се негативно одразило на конкурентност привреде у обиму у коме електрична енергија учествује у трошковима пословања. Процјена је да је учешће трошка електричне енергије код највећег дијела привреде од један до три одсто у укупним трошковима пословања, а највише шест одсто Рафинерији нафте Брод - рекао је премијер Српске.
ЦИЉ УНАПРЕЂЕЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Премијер Републике Српске Радован Вишковић истакао је данас да је унапређење конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде један од стратешких циљева дефинисаних стратешким плановима развоја у три стратешка сектора - пољопривреда, шумарство и водопривреда.
- Као приоритети у наредном трогодишњем периоду дефинисани су информатизација сектора у циљу ефикаснијег усмјеравања финансијских средстава, подизање нивоа инвестирања унутар сектора кроз обезбјеђивање додатних извора финансирања, унапређење спољнотрговинског биланса кроз увођење мјера заштите домаће производње и унапређење извозне способности сектора - рекао је Вишковић.
Такође, каже он, усклађивање законодавно-правног оквира и стратешких програма у смислу њиховог приближавања оквирима ЕУ и заједничке аграрне политике представља један од начина унапређења конкурентности сектора.
- Мјера се спроводи у континуитету и представља континуирану активност у правцу достизања просјека ЕУ мјереног индикаторима као што су продуктивност у сектору, ниво инвестиција и запослености - додао је Вишковић.
Он је нагласио да је циљ израда новог информационог система у шумарству и успостављање система идентификације земљишних парцела.
- Циљ јесте спровођење процеса идентификације животиња кроз усавршавање система контроле кретања животиња, те унапређење спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривреде - рекао је Вишковић.
Он је напоменуо да је циљ и усвајање нових закона о подстицајима и о пољопривреди, као и новог стратешког оквира за пољопривреду и рурални развој до 2025. године.
НАСТАВАК СТАБИЛНОГ КРЕТАЊА ПРИВРЕДНОГ РАСТА
У Републици Српској се од 2020. до 2022. године очекује наставак стабилног кретања привредног раста по стопама 3,5 одсто, 3,7 и четири одсто респективно, као резултат одрживог раста домаће потражње, лаганог опоравка извозне потражње и позитивног ефекта инвестиција, истиче се у Приједлогу програма економских реформи.
Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ће очекивани раст привредне активности у земљама окружења, иако нижег интензитета, омогућити позитивна кретања у спољнотрговинској размјени.
- То ће се одразити на раст индустријске производње, посебно прерађивачке која је извозно оријентисана - рекао је Вишковић образлажући овај документ.
Он је нагласио да се у наведеном периоду очекује опоравак енергетског сектора.
- Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, што ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би требало да допринесу укупном привредном расту - додао је Вишковић.
Он је навео да је Приједлогом програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година дефинисано 18 структурних мјера у оквиру осам реформских области.
- Планирано је јачање подршке области малих и средњих предузећа унапређењем постојеће и стварањем нових облика предузетничке инфраструктуре, те успостављањем ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом у Републици Српској - појаснио је Вишковић.
Према његовим ријечима, један од главних циљева остаје спровођење реформе здравственог система и социјалне заштите, као и активности у области повећања ефикасности тржишта рада.
- То укључује реформу Завода за запошљавање и унапређење усклађености образовања са тржиштем рада, с циљем боље повезаности, што јесте један од најозбиљнијих и најхитнијих изазова - рекао је Вишковић.
ПРЕДВИЂЕНО ПОВЕЋАЊЕ ТРАНСПАРЕНТНОСТИ ЈАВНОГ СЕКТОРА
Приједлогом Програма економских реформи од 2020. до 2022. године предвиђено је повећање транспарентности јавног сектора у Републици Српској финализирањем потпуне евиденције, рекао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Вишковић је истакао да су у Републици Српској у току активности смањења учешћа издатака за текућу потрошњу у јавној управи, што ће бити реализовано успостављањем регистра запослених код корисника буџетских средстава, те измјеном организације јавне управе и повећањем ефикасности њеног рада.
Он је нагласио да су доношењем Закона о регистру запослених код корисника буџетских средстава Републике Српске створене претпоставке за реализацију наведене реформске мјере.
- Циљ је да буде успостављен свеобухватан регистар запослених код корисника буџетских средстава ради стварања јединствене евиденције броја запослених и транспарентнијег коришћења буџетских средстава за лична примања запослених, а то ће бити основ за операционализацију стратешких планова за смањење укупне потрошње на плате - рекао је Вишковић.
Он је навео да се неефикасност јавног сектора огледа у неефикасности јавних предузећа, а постоји простор и за унапређење јавне управе Републике Српске, првенствено њеном дигитализацијом.
- Реформу јавних предузећа треба посматрати у три сегмента - јавна предузећа која захтијевају буџетску подршку, комунална јавна предузећа у власништву јединица локалне самоуправе, те стратешка јавна предузећа од којих се очекује да буду профитабилна и да буду један од извора прихода буџета Републике, чија реформа мора да буде пажљиво спроведена ради ефикаснијег пословања - рекао је Вишковић.
Неусклађеност образовања и тржишта рада, каже он, доводи до структурне незапослености, негативно утиче на конкурентност и продуктивност привредних субјеката, доводи до нерационалне употребе ресурса, а повећава и трошкове привредним субјектима како би преквалификовали кадар.
- У области високог образовања, школујући кадар за занимања за којим Република нема потребе, ствара се јаз између образовног сектора и тржишта рада и незадовољство оних који завршавају факултете за којим тржиште рада тренутно не исказује потребу - рекао је Вишковић.
Када је ријеч о демографској ситуацију у Републици Српској, Вишковић је оцијенио да, дугорочно посматрано, представља кључни проблем са којим се Српска суочава, а остаје као изазов и у наредном периоду.
- Негативни демографски трендови дугорочно погоршавају позицију тржишта рада и фискалну позицију и одрживост свих буџетских давања, смањујући понуду радне снаге и доводећи до старења популације. Негативне демографске прилике узрокују посебне проблеме фондовима социјалне заштите и утичу на адекватност укупних социјалних давања - навео је Вишковић.
Он је напоменуо да негативна демографска слика захтијева да у свим политикама у наредном периоду доминирају и имају приоритет оне које утичу на побољшање услова, који ће довести до задржавања становништва на просторима Републике Српске и повећања стопе укупног фертилитета.
НЕОПХОДНА РЕФОРМА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да се једна од кључних реформи у наредном периоду односи на здравствени систем.
- Здравствени сектор је оптерећен неадекватном мрежом здравствених установа, демографском структуром становништва која веома неповољно утиче на његову одрживост, великом неефикасношћу система, а у исто вријеме и са превеликом солидарношћу и социјалном осјетљивошћу која у многоме превазилази пакет услуга који је оптималан, у складу са доприносом сваког појединца систему - рекао је Вишковић.
Он је истакао да је стратешко опредјељење Владе Републике Српске да се у наредном периоду изврши увођење јавних здравствених установа и фонда здравственог осигурања у трезорски систем пословања.
- Да би се ова активност реализовала, потребно је испунити два предуслова - дефинисати и спровести мјере које ће зауставити даљи раст неизмирених обавеза у свакој здравственој установи појединачно и дефинисати модел за измирење неизмирених обавеза сваке здравствене установе појединачно како се проблем неизмирених обавеза не би пренио на буџете општина и градова или буџет Републике - додао је Вишковић.
Он је нагласио да реформа здравственог система од 2020. до 2022. године треба да обухвати шест мјера.
- То су праћење и континуирано измирење обавеза јавних здравствених установа, континуитет пословања јавних здравствених установа, заустављање тренда повећања укупних обавеза у здравственом систему, те смањење могућности злоупотребе права из области здравственог осигурања - каже Вишковић.
Он је навео да је неопходно осмислити и примијенити нове моделе за финансирање здравственог система, осигурати да се расположива средства користе на ефикаснији начин и прилагодити организацију и пословање Фонда здравственог осигурања Републике Српске и на тај начин подржати реализацију акционог плана и осталих мјера.
Говорећи о образовању у Српској, Вишковић каже да је у наредном периоду потребно радити на усаглашавању струка и занимања, поготово са аспекта лакшег прилагођавања програмских садржаја новим захтјевима тржишта рада локалних заједница.
- У контексту одрживог развоја локалних заједница потребно је радити и на дефинисању нових занимања кроз израду квалитетног огледног наставног програма који би у процесу примјене био праћен, а послије евалуације програма донесена и одлука о његовој примјени у редовном наставном процесу - рекао је Вишковић.
БИЋЕ НАСТАВЉЕНИ РЕФОРМСКИ ПРОЦЕСИ
Вишковић је рекао да ће од 2020. до 2022. године бити настављене иницијативе и реформски процеси који су почети у претходном периоду.
- Реформски процеси биће настављени имајући у виду да је ријеч о комплексним и опсежним вишегодишњим процесима, чија имплементација ће допринијети реализацији главних циљева политика Владе Републике Српске, датих у седам приоритетних области, а које су дефинисане након идентификације кључних препрека за раст и конкурентност Републике Српске", рекао је Вишковић.
Он је нагласио да се структурне мјере Републике Српске односе на реформу тржишта енергије и транспорта, пољопривреду, индустрију и услуге, пословно окружење и смањење неформалне економије, истраживање, развој и иновације и дигиталну економију, реформе везане за трговину, запошљавање и тржиште рада, те социјална заштита и инклузија.
Вишковић је позвао посланике да усвоје предложени документ.