НСРС о Приједлогу Програма економских реформи

21.30 - Посланици НСРС завршили су данашње засједање, а наставак је сутра у 9 часова.

20.50 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Денис Шулић рекао је да радници из Српске не одлазе због државе, него због послодаваца који штеде на њима да би себи обезбиједили скупоцјене аутомобиле, куће и путовања.

20.15 - Шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Игор Жунић рекао је да је значајно то што су и социјални партнери Владе Српске у суштини задовољни Приједлогом програма економских реформи од 2020. до 2022. године, који је квалитетно сачињен. Сигурно је да сви захтјеви не могу бити испоштовани, али је видљиво да су социјални партнери у суштини задовољни наведеним документом. Вријеме је да кренемо и у анализу парафискалних намета у Српској, што би било значајно за растерећење привреде - рекао је Жунић у Народној скупштини Републике Српске у расправи о овом приједлогу.

Посланик ПДП-а Драган Галић навео је да радник у ЕУ за дан створи оно за шта запосленом у Српској треба седмица. То довољно говори о томе у каквој смо економској ситуацији. Проблеми су и јавни дуг Републике Српске, те ситуација у здравственом систему, што мора бити ријешено. Наведни документ је списак жеља које се понављају сваке године - рекао је Галић.

18.30 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица рекао је да је за ЕУ битно да потенцијалне земље чланице Уније могу да унаприједе привреду и тржишну економију и истакао да је приједлог Програма економских реформи Српске рађен у складу са европским стандардима. У Републици Српској имамо раст запослености, али и чињеницу да нам људи одлазе. Морамо омогућити, онима који остају, преквалификацију и доквалификацију да би они који желе да раде могли наћи адекватан посао - рекао је Мазалица у Народној скупштини Српске у расправи о овом документу.

17.54 - Шеф Клуба посланика СНСД-а Игор Жунић рекао је данас у Народној скупштини да је ПДП, одлазећи раније са власти, оставио иза себе 150.000 незапослених у Републици Српској.

Он је нагласио да је тадашња опозициона власт Фабрику глинице Бирач продала Литванцима, отписала им обавезе, дала повлашћене тарифе...

Он је, коментаришући дискусије појединих опозиционих посланика, оцијенио да ПДП жели да се та погубна политика опет врати, али да грађани нису наивни.

17.05 - Посланици Српске наставили су рад након редовне паузе.

14.40 - У НСРС пауза до 17 часова

14.30 - Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ће из буџета Српске у наредној години бити обезбијеђено 30 милиона КМ за Универзитетски клинички центар Републикe Српске, док је у овој години издвојено 12 милиона КМ.

14.14 - Посланик ДНС-а Душко Ивић сматра да је у Српској неопходно смањење парафискалних намета с циљем растерећења привреде, те реформисати здравствени сектор.

- Процес израде регистра парафискалних намета је при крају, али га је неопходно убрзати. Све је потребно урадити како би привреду растеретили", рекао је Ивић. Он сматра да је неопходно реформисати здравствени сектор како би били превазиђени постојећи проблеми и систем постао одржив.

Шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Миладин Станић каже да је здравствени сектор у катастрофалној ситуацији и да се мора јасно утврдити на који начин ће бити ријешени проблеми, међу којима су и дуговања.

- Питам премијера Радована Вишковића, који је у експозеу навео да `здравство крвари`, како ће бити ријешени проблеми и да ли постоје одређени рокови. Ово што је наведено у Приједлогу програма реформи је списак жеља, јер је познато да ни плате нису редовне - рекао је Станић.

Реагујући на тврдње Станића, посланик СНСД-а Владо Ђајић рекао је да су плате здравственим радницима редовне и да се "крварење у здравственом сектору полако зауставља".

- Влада Српске улаже огромна средства у здравствени систем. Република Српска има један од најбољих регионалних клиничких центара, о чему говоре и љекари који долазе из иностранства - рекао је Ђајић.

14.08 - Генерални секретар Савеза синдиката Српске Горан Станковић рекао је да ова организација тражи да најнижа плата у Српској од почетка наредне године буде 500 КМ, а од средине 2020. године 600 КМ.

- Такође, позитивно је повећање плата за буџетске кориснике, али треба радити и на повећањима у реалном сектору јер тамо плате расту мање него што би требало иако су послодавцима раније дате бројне олакшице - рекао је Станковић током разматрања Приједлога програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година, по хитном поступку.

Он је навео да је потребно хитно усвојити измјене Закона о раду, јер он у пракси није био потпуно примјењив.

- Ту је важно да радници остварују сва права дефинисана законом - рекао је Станковић.

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Тривић рекао је да имају добру сарадњу са Владом, те да су задовољни провођењем бројних мјера и законских рјешења за унапређење и растерећење привреде у Српској.

Он је истакао да су Програмом економских реформи дефинисани највећи проблеми Српске, попут оних у јавном сектору, образовању, здравству...

- То је најважније за Српску и рјешавањем тих проблема стварају се услови за будућа растерећења привреде и инвестиције без чега нема поправљања економског стања у Српској - рекао је Тривић.

Он је додао да се више мора улагати у образовање које треба везивати за привреду.

- Треба улагати више и у ИТ сектор за стварање нових радних мјеста у тој области - рекао је Тривић.

Он је навео да је пореска политика Српске задовољавајућа, али да треба размишљати о њеном поједностављивању ради смањења сиве зоне и сузбијања нелојалне конкуренције добрим послодавцима.

14.00 - Директор Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић рекао је да ова организација подржава Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година, у коме је посебан акценат на јачању конкурентности домаће привреде, чиме ће бити створени услови за повећање плата.

- Развој се не смије заснивати на ниским платама - рекао је Ћорић у Народној скупштини током разматрања Приједлога програма економских реформи Републике Српске за период 2020-2022. година, по хитном поступку.

Предсједник Конфедерације синдиката Српске Жељко Тепавчевић рекао је да је потребан стратешки развој Српске и да треба уредити систем расподјеле у Републици који је поремећен.

- Треба се окренути домаћој производњи, њеној заштити, односно реалном сектору као носиоцу развоја Српске - поручио је Тепавчевић.

12.40 - Премијер Републике Српске Радован Вишковић истакао је да су главни циљеви политика Владе Српске за период 2018-2022. година дати у седам приоритета међу којима су повећање конкурентности и продуктивности привреде, с циљем повећања плата, те одржив здравствени систем.

--------------

Дневним редом, који је Влада предложила, обухваћени су и Приједлог закона о извршењу буџета Републике Српске за 2020. годину по хитном поступку, Приједлог закона о измјенама Закона о доприносима по хитном поступку, те Приједлог одлуке о износу гаранција које може издати Република Српска у 2020. години.

На дневном реду су и приједлози одлука о дугорочном задуживању Републике Српске у 2020. години и о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за 2020. годину, најављено је из Народне скупштине.

Влада Републике Српске утврдила је 5. децембра Приједлог буџета Српске за наредну годину од 3,425 милијарди КМ и Приједлог програма економских реформи од 2020. до 2022.

Министар финансија Српске Зора Видовић тада је изјавила да је Приједлог буџета за 2020. годину за 3,3 одсто или 108,4 милиона КМ већи него овогодишњи ребалансирани буџет.

Видовићева је напоменула да је Влада утврдила и Приједлог програма економских реформи за период од 2020. до 2022. године на основу којег је утврђен и Приједлог буџет за наредну годину.

Она је истакла да ће сви процеси из Програма економских реформи за период од 2019. до 2021. године бити настављени и у 2020. години.

- То су подизање конкурентности и продуктивности привреде, веће запошљавање и плате, рјешавање проблема у здравству, стварање ефикасије јавне управе, структурално усклађивање школства и тржишта рада и социјална карта, односно социјалне потребе становника Српске - појаснила је Видовићева.