Петеру Хандкеу уручена Нобелова награда за књижевност (ФОТО)

Он је признање добио "за утицајно дјело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичност људског искуства".

На позив Хандкеа, додјели Нобелове награде присуствовао је и његов дугогодишњи пријатељ Емир Кустурица.

Уз Хандкеа, награду за књижевност ове године добила је и пољска књижевница Олга Токарчук. Награда јој је додијељена због "наративне имагинације и енциклопедијске страсти која представља живот као прелажење граница".

Congratulations to 2018 Literature Laureate Olga Tokarczuk!

Watch the very moment she receives her #NobelPrize medal and diploma at the award ceremony today. pic.twitter.com/5B4FaIWESy

— The Nobel Prize (@NobelPrize) December 10, 2019

Претходно је додијељена Нобелова награда за допринос психологији за 2019. годину коју су примили Вилијам Кејлин, сер Питер Ретклиф и Грег Семенца.

Признања за хемију Шведске краљевске академије за додјелу Нобелове награде уручена су Џону Гудинафу, Стенлију Витингему и Акири Јошино.

This year’s #NobelPrize diplomas have just been handed out to our 2019 Nobel Laureates.

Take a look at the diplomas for Esther Duflo (Economic Sciences), Stanley Whittingham (Chemistry), Sir Peter Ratcliffe (Medicine) and Didier Queloz (Physics). pic.twitter.com/Tx1mMtQAGB

— The Nobel Prize (@NobelPrize) December 10, 2019

Нобелова награда за физику уручена је Џејмсу Пиблсу, Мајклу Мејору и Дидјеу Келоу.

Нобел за допринос економији додијељен је Абиџиту Банерџију, Естер Дуфло и Мајклу Кремеру.

Раније данас, одржана је церемонија додјеле Нобелове награде за мир која је уручена премијеру Етиопије Абију Ахмеду.

Петер Хандке је инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2008. године и Српске академије наука и уметности од 2012. године.

Одлука Шведске академије да овогодишњу Нобелову награду за књижевност додијели Хандкеу наишла је на критике дијела јавности на Западу и Балкану због наводне подршке коју је аустријски писац пружао бившем предсједнику СР Југославије Слободану Милошевићу током оружаних сукоба у бившој Југославији деведесетих година прошлог вијека.

Хандке је одржао говор на Милошевићевој сахрани 2006. године.

Хандке је 1996. године написао есеј под називом "Правда за Србију". У међувремену, он је довео у сумњу такозвани "геноцид" у Сребреници, а за опсаду Сарајева, за коју су оптужени Срби, рекао је да су је инсценирали муслимани у БиХ.

Седамдесетседмогодишњи аустријски писац рекао је јуче у интервјуу за РТРС да се након Нобелове награде ништа неће промијенити и да ће наставити да пише и ствара као и до сада.

Хандке је створио више од 70 прозних радова и двадесетак позоришних дјела, опробао се и као лиричар, есејиста, сценариста, преводилац и режисер. У театрима широм свијета већ деценијама се играју представе према његовим текстовима - "Каспар", "Псовање публике", "Путовање у сонорну земљу".

Роман "Голманов страх од пенала", који је ушао у школску лектиру, екранизовао је Вим Вендерс, а Хандке је написао сценарио и за чувено остварење овог редитеља "Небо над Берлином".

Рођен је у Грифену у Корушкој 6. децембар 1942. године. Одрастао је у Источном Берлину и Грифену, а студије је започео у Грацу. Први роман "Стршљени" објавио је у љето 1965, па напустио факултет да би се потпуно посветио писању.

Пажњу на себе скренуо је 1966. године, када је на Принстону у Њујорку оптужио литерарну "Групу 47" за "описну импотенцију". Непосредно послије праизведбе у Франкфурту, у дворишту Капетан-Мишиног здања, у чувеном Расовом позоришту, представу "Псовање публике", која је и данас на репертоару КПГТ-а у Београду, поставио је Пит Теслић.

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека видљивост му на свјетској литерарној сцени доносе и романи "Љеворука жена", "Кратка писма за дуга растајања" и многи други.

Осим у Грацу и Берлину, живио је у Диселдорфу, а касније у Паризу, Кроненбергу и САД. Од 1990. живи у Француском градићу Шавилу, 12 километара југозападно од Париза.