Академија умјетности и Универзитет богатији за 2.500 књига
Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин рекао је да је отварање ова два легата организовано у оквиру манифестација поводом 44 године постојања и успјешног развоја Универзитета.
- Ово је нови садржај у оквиру Универзитета и Академије. Желим да захвалим на активностима породици академика Кораћа, те професору Шиндићу што су указали повјерење Универзитету у Бањалуци и Академији умјетности и уступили на коришћење значајна и вриједна дјела - рекао је Гајанин новинарима у Бањалуци.
Он је захвалио и декану, професорима и другим члановима Академије умјетности Универзитета у Бањалуци који су, како је истакао, допринијели да легати буду смјештени на овој академији, односно у оквиру Универзитета.
Декан Академије умјетности Санда Додик рекла је да је професор Шиндић, утемељивач и први декан Академије умјетности, уступио публикације које су биле у његовом власништву.
- Други легат је академика Војислава Кораћа из Београда, који се односи на област историје умјетности и архитектуре. Овим су Академија умјетности и Универзитет постали богатији за више од 2.500 публикација, стручних, научних, веома значајних за студенте и академску заједницу - нагласила је Додикова.
Према њеним ријечима, у све је од почетка био укључен цијели Универзитет, ректор и ректорски тим јер публикације неће бити корисне само Академији умјетности, него и студентима и професорима Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, Филозофског, Филолошког и других факултета.
Професор Миљко Шиндић рекао је да је садржај библиотеке пратио његов живот.
- Ту је заступљена општа литература, од гимназије када се писало и читало о Стаљину, Лењину, Титу, до неких наших писаца из посљедњих година, као што је мој студент Милан Ђида који је већ написао двије књиге пјесама - рекао је Шиндић.
Он је навео да је за библиотеку било много интересовања јер је, осим стручне литературе коју могу да користе студенти, заступљено много завичајних књига попут Петра Кочића, као и рукописа из 14. вијека.
- Ово је мјесто гдје се књиге могу читати и сачувати не само за ово наше, него и за неко друго вријеме - нагласио је Шиндић.