Жунић: Циљ бошњачке политике урушавање Дејтона и јачање централизоване БиХ
Жунић је, образлажући у Народној скупштини информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, навео да је тај документ преглед континуитета планираног одузимања надлежности Српске, те изразио наду да ће то посланици препознати и заједнички у конструктивној расправи донијети адекватне закључке у интересу Српске.
- Узевши у обзир уставни положај и њену улогу у формулисању унутрашње политике Републике Српске, али и спољне политике БиХ, неопходно је да Народна скупштина Српске у кључним тренуцима покаже сву снагу и достигне пуно национално јединство о питањима од виталног интереса за Републику Српску - рекао је Жунић.
Он је истакао да на међународном плану Република Српска, у складу са надлежностима из Устава БиХ, мора чинити све напоре да исправно и истинито извјештава међународну заједницу и јавност о ситуацији у БиХ.
- На унутрашњем плану, потребно је приступити хитној реформи институција правосуђа на нивоу БиХ, будући да њихов састав, уређење и начин функционисања нису у складу са темељним начелом владавине права, а и препрека су даљем напредовању земље према ЕУ - рекао је Жунић.
Према његовим ријечима, неопходно је и спровести темељне анализе ефеката које је изазвала неуставна трансформација БиХ, како на нивоу Републике Српске, тако и БиХ, која је претворена у незаситу машинерију неефикасних и растрошних институција чије је потребе све теже подмирити, без озбиљне штете по буџете ентитета, као основних носилаца власти и најодговорнијих за економски и социјални положај становништва.
Жунић је нагласио да је, у том смислу, потребно размотрити ефективност закључених међуентитетских споразума који су довели до преношења одређених надлежности на ниво БиХ, те преиспитати наметнуте прописе и посљедице њиховог утискивања у правни систем који је принудом конструисан на нивоу БиХ.
- Заштита владавине права и очување уставног положаја Републике Српске може се постићи само упорним радом на очувању дејтонске структуре, на добробит грађана који живе у БиХ, учвршћивањем суверенитета државне заједнице и њених ентитета, приврженошћу приниципима Дејтонског споразума, те инсистирањем на законитом успостављању и функционисању заједничких институција - навео је Жунић.
Према његовим ријечима, потребно је приступити детаљној анализи свих међуентитетских споразума који су предвидјели уступање надлежности ентитета институцијама на нивоу БиХ и извршити оцјену ефеката тако извршених преношења надлежности, с циљем утврђивања њихове ефикасности и функционалности.
- Званичници и институције БиХ морају поштовати начело владавине права. Ово се посебно односи на правосуђе, чији легитимитет и пуноважност од њега зависе. БиХ мора обазбиједити легалну, легитимну, ефикасну и одговорну власт. То подразумијева, прије свега, поштовање изборне воље грађана формирањем институција коју чине легитимни представници сваког од конститутивних народа и државотворних ентитета - рекао је Жунић.
Он је оцијенио да БиХ институције морају бити подвргнуте пажљивој анализи с циљем утврђивања ефикасности и оправданости њиховог рада, а вишак и непотребни терет морају бити елиминисани, што може укључивати смањење или укидање буџета, запослених, агенција и институција.
Жунић је подсјетио да су међусобна права и обавезе ентитета уређени Дејтонским споразумом, укључујући Устав БиХ.
- Споразуми који у складу са Уставом БиХ закључе два ентитета, сами по себи не представљају амандмане на Устав БиХ, нити га могу мијењати или допуњавати. По основу измишљања `државности БиХ` које нема у Уставу БиХ, ентитетима су одузете бројне надлежности и пренесене на БиХ. То је довело до хипертрофије неуставних институција на нивоу БиХ, које одузимају ентитетима неопходна финансијска средства за остваривање њихових уставних надлежности - подсјетио је Жунић.
Он је поновио да су у годинама након Дејтонског споразума, два ентитета често под огромним притиском ОХР-а постигла неколико политичких споразума у којима су дали сагласност да БиХ врши додатне надлежности, додавши да ови споразуми морају бити предмет преиспитивања, посебно у свјетлу даљег неформирања Савјета министара и нефункционалности заједничког нивоа власти у БиХ.
- Неформирање Савјета министара више од годину дана након општих избора наглашава дисфункционалност управе на нивоу БиХ. Устав БиХ - Анекс четири Дејтонског споразума предвидио је потенцијал за такву дисфункционалност, те покушао да на минимум сведе штету коју би могла проузроковати тако што ентитетима повјерава већину надлежности. С тим у вези, Република Српска ће можда бити принуђена да размотри неопходност враћања неких надлежности које јој припадају по основу Устава БиХ и које су, током времена, незаконито узурпиране, с циљем да их врше институције које не познаје Устав БиХ - рекао је Жунић.
Као један корак ка том циљу, напоменуо је Жунић, могло би бити повлачење Републике Српске из споразума из 2003. године, којим су Српска и Федерација БиХ дале сагласност на преношење надлежности у области индиректног опорезивања са ентитета на ниво БиХ.
- Тим чином, Република Српска поступала би у оквиру својих права да се повуче из међуентитетског споразума о преношењу надлежности у области индиректног опорезивања. Управа за индиректно опорезивање БиХ се злоупотребљава ради кршења Дејтонског споразума и Устава тако што се Српској ускраћују приходи који припадају њеним грађанима - рекао је Жунић.
Жунић је нагласио да неодговорност у раду институција и званичника, укључујући активности које су непоштене или представљају прекорачење надлежности, морају бити објелодањене и исправљене.
- Дјеловање Републике Српске у предстојећем времену мора бити опредјељење за повратак дејтонској структури БиХ која је годинама скрнављена. Крај илузија и заблуда да ће бошњачка страна икада одустати од својих планова централизације и унитаризације, супротно међународном дејтонском уговору, одредиће даље активности које Народна скупштина Републике Српске треба дефинисати закључцима - рекао је Жунић.
Он је подсјетио да је у Декларацији СДА дефинисан интерес Бошњака, а то је централизација БиХ, један главни град, реформа полиције, улазак у НАТО, стварање једне културе и језика.
Жунић сматра да су институције Републике Српске дужне да нађу одговарајући модалитет за анализу рада свих наметнутих институција и разматрање ефеката преноса надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.
- У оквирима Дејтонског споразума, право Републике Српске, односно српског народа на самоопредјељење подразумијева очување дејтонске структуре, то јест, очување широке аутономије ентитета, уставом додијељених надлежности и прописаних механизама заштите конститутивних народа. С тим у вези, неопходно је приступити преиспитивању прописа наметнутих од високих представника, те налажењу начина за враћање надлежности у складу са изворним текстом Анекса четири Дејтонског споразума - истакао је Жунић.
Повезани вијести:
Посебна сједница НСРС о неуставној трансформацији дејтонске структуре у БиХ