Голић: Питање од кључног стратешког значаја
Говорећи на скупу "Паметни раст за нову климатску реалност" Голићева је истакла да су климатске промјене као питање од кључног стратешког значаја препознале не само владине институције и научна заједница, него и грађани БиХ.
- Климатске промјене један су од највећих развојних изазова са којима се суочава земља, посебно у контексту прилагођавања на све учесталије временске екстреме - рекла је Голићева и навела да од 2000. године БиХ скоро да није имала годину без природних катастрофа.
Позивајући се на податке Свјетске банке, она је навела да су БиХ због утицаја климатских промјена и глобалног загријавања од 1990. године до краја 2018. задесиле 23 природне катастрофе.
- Директна материјална штета процијењена је на 841 милион долара, а што је најтрагичније, изгубљено је 46 живота - нагласила је Голићева.
Она је додала да је, према истом извору, у наведеном периоду Балкан задесило око 100 природних катастрофа, у којима су изгубљеноа 263 људска живота, а директна материјална штета се процјењује на 3,6 милијарди долара.
- Штету од ове године тек треба да саберемо - имали смо изузетно хладно прољеће, најврелије љето на сјеверној хемисфери икада и најтоплију зиму на јужној хемисфери икада. Посљедњих пет година су најтоплије од када се врше мјерења - рекла је Голићева.
Када су у питању напори које БиХ предузима у области адаптације на климатске промјене, као и у области ублажавања утицаја на климатске промјене, она је истакла подршку Владе Шведске.
- Осим директног доприноса путем Шведске развојне агенције у износу од 13,4 милиона долара за пројекат `Зелени економски развој`, Краљевина Шведска нам је пружила подршку у процесу одобравања пројекта `Повећање улагања у јавне објекте са ниском емисијом угљеника`, који финансира Зелени климатски фонд у износу од 17,3 милиона долара, а који мобилише додатних 105 милиона долара улагања у енергетску ефикасност у БиХ - прецизирала је Голићева.
Она је навела да ће путем ова два пројекта до краја 2026. године више од 600 објеката јавне намјене проћи процес енергетске обнове, чиме се, уз побољшане услове и комфор крајњих корисника објеката, чине уштеде у јавном буџету, смањује потрошња енергије и емисија угљен-диоксида, што доприноси смањењу глобалних климатских промјена, заштити животне средине и одрживом економском развоју.
- Такође, транзиција у правцу нискоемисионог развоја обезбјеђује могућности које су повезане са `зеленом економијом`, као и мобилизацију и привлачење домаћих и међународних инвестиција у енергетску ефикасност и обновљеиве изворе енергије - додала је Голићева.
Министар екологије Републике Српске посебно је захвалила Влади Шведске на подршци и свесрдној финансијској и стручној помоћи у реализацији бројних пројеката и изради стратешких докумената.
- Увјерена сам да ћемо и убудуће заједнички реализовати много добрих пројеката и имати добру сарадњу на добробит свих грађана БиХ - закључила је Голићева.
Скуп "Паметни раст за нову климатску реалност", на којем се обратила шведска принцеза и престолонасљедница Викторија, заједнички су организовали Амбасада Шведске и УНДП.