latinica  ћирилица
19/10/2019 |  11:28 | Аутор: СРНА

Китаровић: Прво ријешити велике ствари

Предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић изјавила је након одлуке вуковарског Градског вијећа да не прошири права српске мањине у том граду да "прво треба ријешити велике ствари", а онда учинити кораке "који ће свима у Хрватској омогућити да се осјећају сигурно".
Колинда Грабар Китаровић - Фото: AFP
Колинда Грабар КитаровићФото: AFP

Китаровићева је рекла како треба поштовати права већинског хрватског народа, те указала на потребу процесуирања ратних злочина над Хрватима у Вуковару.

- Прво треба ријешити велике ствари, а онда можемо кренути корацима који ће свима омогућити да се осјећају сигурно у Хрватској, да више уопште не разговарамо о томе, него о будућности - рекла је Китаровићева.

Премијер Андреј Пленковић рекао је му не дјелује баш добронамјерно, иако је законит потез заступника у Градском вијећу да имају статут на ћирилици.

- Мислим да се у Вуковару треба водити политика која иде ка смиривању тензија, помирењу, суживоту, бољем разумијевању хрватског већинског народа са представницима српске мањине - сматра Пленковић.

Он је поступак градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, који је бацио на под приједлог Статута града писан ћирилицом, рекао да је он то очито доживио као провокацију па је "бурније реаговао".

Пенава је рекао како није бурно реаговао, те је на питање да ли ће икада доћи вријеме за увођење ћирилице у Вуковар одговорио да ће "Бог рећи какво ће вријеме доћи", те да сматра да је то погрешно постављено питање за овај град.

Он је упитао зашто нико не пита да ли је тачан попис на основу којег се остварује и потражује право Срба у Вуковару.

ХДЗ-ова већина у Градском вијећу Вуковара одбила је да прошири права српске мањине у граду тако да се омогући постављање двојезичних плоча на јавне институције и двојезичних назива улица.

Изгласано је да и даље нису створени услови за проширење права српској мањини у Вуковару, односно да се и даље неће поштовати Закон о употреби језика и писма мањина који, међу осталим, даје право мањини са више од трећину становника да имају двојезичне плоче на јавним установама у граду и називе улица и тргова на латиници и ћирилици.