Срби у кантонима гдје је на власти СДА трпе без обзира на страначку припадност (ВИДЕО)
Цвијановићева је у Прњавору рекла да су Срби повратници у тим кантонима суочени са тешким стварима, почевши од тога да немају адекватну инфраструктуру и третман, те нагласила да још има српских села у којима људи немају струју, што је срамота.
- Имате цијели низ година и све године након рата ситуацију у којој немате праву конститутивност, немате могућност да будете представљени, немате могућност да остварите права конститутивног политичког народа - рекла је Цвијановићева коментаришући изјаву потпредсједника СДА Едина Рамића да ће иницијатива о смјени потпредсједника Народне скупштине Републике Српске Сенада Братића допринијети да "кадар СНСД-а трпи санкције због ставова свог предсједника".
Према њеним ријечима, СДА се нема чиме похвалити, јер Срби повратници у ове кантоне ужасно трпе зато што су обезвријеђени, немају основне услове за живот, немају могућност да буду легитимно представљени, али немају могућност ни да његују свој идентитет зато што им се није давало да имају ни националну групу предмета, као што то имају Бошњаци у Републици Српској.
- Није им давана могућност, осим формално, да упишу да уче српски језик, а у суштини су присуствовали предметима неког другог језика који није њихов матерњи језик и много је других примјера - истакла је Цвијановићева и додала да је једна димензија то што постоји могућност да санкције трпе кадрови једне партије, а сасвим друга шта све трпе Срби повратници.
Она је навела да постоји много примјера у којима Срби у ФБиХ штошта трпе, додајући да се о томе не прича.
- Они /СДА/ цијелу галаму воде и покушавају да пребаце на терен Републике Српске - рекла је Цвијановићева и додала да се у Српску вратио много већи број Бошњака, јер су имали све услове да се врате.
Она каже да су без икаквих проблема организована цијела повратничка села у којима дјеца иду у 22 школе и гдје имају организовану групу предмета.
Предсједница Српске је упитала колико је таквих школа у ФБиХ и у колико њих је понуђено да српска дјеца имају наставника српског језика, а не само да им пише у књижицима да су га изучавали.