Документи доказују да је Џаферовић потписивао држављанства припадницима Ел муџахедина

Иако у Амбасади САД у БиХ кажу да не коментаришу "медијске спекулације", документи који су у посједу Срне потврђују да није ријеч о "спекулацијама", већ документима са Џаферовићевим потписом.

Џаферовић је захтјев за пријем у држављанство под бројем 21-1/07-204-1736/95, који је својеручно потписао, упутио 28. априла 1995. године МУП-у такозване Републике БиХ.

У захтјеву је, између осталог, навео да је Мхамди Седик бен Мокхтар рођен 20. фебруара 1968. године у Тунису, ожењен држављанком БиХ Алисом рођеном Грабус из Травника.

- Именовани је припадник одреда Ел муџахид Трећег корпуса Армије Републике БиХ од септембра 1992. године, по ком основу и подноси овај захтјев - навео је Џаферовић у захтјеву.

Исти дан, Џаферовић је упутио захтјев за пријем у држављанство и Боукмоури Таиеба, држављанина Алжира, припадника одреда Ел муџахедин Трећег корпуса такозване Армије БиХ. У захтјеву се наводи да је ожењен држављанком БиХ Мелихом Алић из Травника.

Раније је стручњак за борбу против тероризма Џевад Галијашевић потврдио Срни да је некадашњи вођа Ал каиде Осама бин Ладен и главни организатор терористичког напада у Њујорку 11. септембра 2001. Халид Шеик Мухамед, који су имали држављанство БиХ, били пријављени на адресама у Сарајеву и Зеници, о чему је био упознат и Џаферовић.

Галијашевић је нагласио да Џаферовић, не само да је био упознат са додјељивањем држављанства БиХ Шеик Мухамеду, већ је тадашњи МУП такозване РБиХ, на његов приједлог, ту одлуку и донио.

На основу одлуке ЦСБ Сарајево од 26. децембра 1995. године, коју је потписала шеф у МУП-у Мирсада Бегановић-Жутић, Шеик Мухамед је накнадно уписан у општински регистар рођених. На основу тога добио је држављанство БиХ.

- То је учињено на основу одлуке МУП-а РБиХ од 30. априла 1994. године, а на приједлог Шефика Џаферовића. У тој одлуци је наведено да је Шеик Мухамед тада уписан у регистар са пребивалиштем у сарајевској општини Стари Град, улица Абдестхана 4, а 29. новембра 1995. године његово пребивалиште регистровано је и у Зеници у Улици Армије РБиХ 13 -рекао је Галијашевић раније Срни.

Након што је организовао терористички напад на свјетски трговачки центар у Њујорку, 11. септембра 2001. године, Шеику Мухамеду је 16. новембра исте године поништено држављанство БиХ.

Галијашевић је навео да је Осама бин Ладен одобрење за накнадни упис у општински централни регистар рођених добио 28. децембра 1995. године, а потписала га је, такође, Бегановићева.

- Бин Ладен је заведен у сарајевској општини Центар 1996. године под бројем 10907, а пријављена адреса становања била му је Малта број један - прецизирао је Галијашевић.

Он је навео да је пасош БиХ Бин Ладену издао један од кључних исламистичких званичника у БиХ Хусо Живаљ, који је касније промијенио име у Хусеин.

- Живаљ је био амбасадор БиХ у Бечу од 1992. до 1995. године. У то вријеме он је одоборио знатан број виза и пасоша радикалним исламистима који нису поријеклом из БиХ - каже Галијашевић.

Он је додао да је Живаљ након тога постављен за замјеника министра спољних послова БиХ и за то вријеме редовно је путовао из Сарајева за Беч, САД и више арапских земаља.

- Такође, постарао се да Амбасада у Бечу постане кључна локација за трајну подршку радикалним исламистима и у периоду послије његовог мандата - истакао је Галијашевић, додајући да је све то рађено уз велику подршку тадашњег предсједника СДА Алије Изетбеговића и његових сарадника, који су током рата у Сарајеву угостили и Осаму бин Ладена.

Он напомиње да је Живаљ искористио свој мандат у Бечу и да би 1995. године издао пасош БиХ, број БХ-46600, команданту одреда "Ел муџахедин" Халиду Ибну Абдулаху или Абу Малију, који је промијенио име у Халид Ћатић.

Галијашевић је рекао да је Абу Мали био пријављен у Сарајеву 28. децембра 1995. године, а одобрење за накнадни упис у општински централни регистар потписала је, такође, Бегановићева. У регистар у сарајевској општини Центар уведен је 1996. године под бројем 10908.

Галијашевић је навео да је Живаљ, у јануару 2001. године, када је постао амбасадор при УН, тајно и противправно обезбиједио Ћатићу специјални УН статус, издавши му "жуту пропусницу" које су резервисане за амбасадора, сталног представника или његовог замјеника при УН.

Као такозвани аташе у дипломатској мисији БиХ при УН наступао је под именом Сафет Абид Ћатовић.

- Жута пропусница омогућила је Ћатићу слободан приступ објектима УН - рекао је Галијашевић, додавши да је Ћатић, односно Абу Мали, организовао и "љетни џихадистички логор" у Пенсилванији, само мјесец дана прије терористичког напада у Њујорку 2001. године, а америчке службе га терете и за организацију терористичког напада на амерички разарач "УС Цол" у јеменској луци.

Галијашевић је рекао јуче за Вечерње новости да су оперативци Ал каиде усред БиХ, недалеко од Маглаја, спремали терористички напад који је за посљедицу имао 11. септембар у САД.

Он је рекао да су Осама бин Ладен, Ал Заркави и Мохамед Ата само неки од терориста уз чија имена је на Интерполовим потјерницама стајало да су били држављани БиХ од 1994. године, а да су им документа давали исти људи који су минулог викенда у Сарајеву промовисали циљеве СДА, замаскиране изградњом "цјеловите Босне".

Галијашевић је навео да су Бин Ладен и његови највиши официри у БиХ имали сигурну кућу до 2001. године.

Он је додао да је Мохамед Ата, први оперативац групе од 19 особа која је напала Њујорк, акцију планирао у вехабијској заједници у селу Бакотић, осам километара од Маглаја.

Прича Бакира Изетбеговића на конгресу СДА о неправедним суђењима бившим командантима такозване Армије БиХ, а посебно Сакибу Махмуљину под чијом командом су ратовали муџахедини, јесте, каже Галијашевић, "завјеса" која треба да сакрије ратну прошлост Џаферовића.

Амбасада САД у БиХ није жељела да коментарише да ли им у сарадњи са бошњачким чланом Предсједништва Шефиком Џаферовићем смета то што је потписивао документа лицима из БиХ која су организовала терористички напад у Америци, с образложењем да "не коментаришу медијске спекулације".

- Као што смо већ у више наврата рекли, Влада САД не коментарише медијске спекулације - наводи се у одговору Срни на питање како Амбасада гледа на тврдње стручњака за борбу против тероризма Џевада Галијашевића да је Џаферовић 30. априла 1994. године потписао папире којима оснивач Исламске државе шеик Калид Мухамед Ал Заркави и "мозак" терористичког напада 11. септембра у Америци, добио путна документа БиХ.