Шта урадити са загађеним земљиштем у Инцелу - одговор у октобру

План који предвиђа интервентно дјеловање и ремедијацију, односно уређење цијеле зоне, до тада би требало да буде написан.

Одборницима Скупштине града Бањалука представљена је Информација о утврђеном стању загађења на простору.

Више од 80 узорака, што земљишта, што подземних вода, било је потребно да се, бар дјелимично, утврди ниво загађења у Инцелу.

Сада се зна да је земљиште контаминирано 25 центиметара у дубину и да ће се пројектом збрињавања обухватити свих 80 хектара на којима се пружа Инцел.

Градским одборницима данас је представљено докле се стигло са рјешавањем проблема.

- Прва фаза је израда модела локације, још смо у тој фази. То подразумијева катастар свих подземних инсталација, подземних вода, геологије, постојећих субјеката, бивших загађивача, налаза мјерења, инспекције. Из те фазе улази се у фазу другог модела. Трећа фаза је ремедијација, четврта примјена и пета мониторинг и провођење - истакао је Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке.

Очекује се да ће пројекат са детаљима рјешавања проблема бити завршен до краја октобра.

Ангажовани су стручњаци Развојног програма Уједињених нација, јер домаћих у овој области нема.

- Прва фаза стругања до оног обима што савјетују и извоз загађеног земљишта - појаснила је Сребренка Голић, министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију.

Није споран само пирален, већ и тешки метали којима је земљиште у Инцелу загађивано од отварања хемијске индустрије крајем шездесетих година прошлог вијека.

- Постоје три земље које могу да приме тај хемијски отпад који се уништава спаљивањем, а то су Њемачка, Италија, и Француска. Они имају постројења која се баве тим - додала је Голићева.

Посебан план који је представљен у Скупштини града посредно је у вези с овим проблемом. Ријеч је о превентивној здравственој заштити, чији пилот пројекат треба да почне крајем наредног мјесеца.

- Дефинисаће се генерацијске и ризичне групе на подручју Бањалуке и друге категорије које ће бити позиване на бесплатне здравствене прегледе - нагласио је Радојичић.

Постоји ли потенцијално нови проблем сличан пиралену у другим индустријским постројењима на подручју Бањалуке?

У опозицији сматрају - прије формирања нове пословне зоне у Јелшинграду, требало би испитати.

- Да се направи регистар свих загађивача, не само пиралена, гдје се налази у другим фирмама. Сада имате ПЗ Јелшинград, а још се није ушло да се види да ту није било таквих случајева - каже СДС-ов одборник у Скупштини града Александар Петковић.

За рјешавање проблема са контаминираним хектарима у Инцелу Влада Српске добила је 300.000 долара, које је Влада Шведске обезбиједила путем УНДП-а.

Хоће ли то бити довољно, још се не зна. Ресорна министарка наводи да у Влади ове земље већ има заказан састанак до краја године и да се нада додатним средствима.