Стари Брод: Спомен-музеј и помен за више од 6.000 Срба убијених 1942.
Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића - свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ.
Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.
Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема "Ђердан од мерџана" био забрањени крик.
До прије 12 година, када је почела градња спомен - комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту...
Митрополит дабробосански Хриостом истакао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.
- О њима се није смјело јавно говорити. Данас смо сабрани у име невиних наших страдалника и великомученика, овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци - рекао је митрополит.
Дрина жубори, ал не говори, јер када би проговорила душама 6.150 старобродских новомученика језиво би било слушати о крвавим ранама, застидио би се људски род монструозности усташких џелата.
Бјежећи од каме и мучења, више од три стотине дјевојака изабрало је хладне таласе Дрине да у неизбјежну смрт не би отишле обешчашћене...
Прота Драган Вукотић, зачетник идеје о изградњи спомен комплекса "Стари Брод", каже да му није јасно што се ћутало али наводи да му је и драго што се тако дуго чекало на овај музеј, јер да су некадашње власти то обиљежиле вјероватно би то била спомен-плоча са петокраком, на којој би било написано да су то жртве фашистичког, а не усташког злочина.
- Доста смо учили о лажним истинама, лажној историји, лажним херојима. Ево данас, стојимо пред нашим херојима, то су ове скулпутре - истакао је свештеник Вукотић.
Спасоје Албијанић, који је финансирао изградњу Спомен-музеја старобродским жртвама, рекао је данас у Старом Броду да овај споменик васкрсава више од 6.000 српских жртава да се не би заборавиле.
- Пред вама се налази Спомен-музеј страдалима у Старом Броду и Милошевићима. Овај споменик носи симболику страдања дјеце и њихових породица - рекао је Албијанић у обраћању, те објаснио о каквом великом страдању свједоче скулпутре које су постављене у ријеку Дрину и у музеју.
Албијанић је истакао да су потресна казивања преживјелих, те навео примјер Сима Радовића коме су страдале четири кћерке, које су скочиле у ријеку Дрину.
Операција "трио" под командом усташе Јуре Францетића, а уз учешће и њемачких и италијанских фашиста, остављала је згаришта, пустош и смрт сарајевско - романијским предјелима, Подрињем.
Више од шест хиљада поморених у Старом Броду само је крај крвавог пира започетог у фебруару 1942.
- Највећи и најмасовнији покољ над Србима усташе су починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године, у Старом Броду - подсјетио је премијер Српске Радован Вишковић и обраћању на данашњем обиљежавању.
- Небројени су примјери дјевојака и жена са дјецом које су, не желећи да заврше у рукама усташа, скакале са стијена у Дрину. Хроничари су забиљежили да се у једном дану саможртвовало 326 дјевојака, заједнички скочивши у Дрину. Овакав примјер саможртвовања ријетко је забиљежен у историји - нагласио је Вишковић.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је ово мјесто, гдје су усташе убиле више од 6.000 Срба, дупло мјесто страдања, јер га је крио комунистички режим. Додик је рекао да је Тито у то вријеме био у Фочи и да није хтио да помогне српском збјегу да страда од усташа.
Он је истакао да се у Старом Броду догодио стравичан пир, стравичан по томе што је било забрањено да се о њему говори.
- Убијање Срба била је званична политика НДХ. Срби који су дошли овдје, очигледно им је било намијењено да буду побијени - рекао је Додик. Он је додао да није Републике Српске данас не би било ни овога у Старом Броду, те истакао како је оправдана била борба за Српску и да нас Дрина не смије дијелити.
Кад год је Дрина дијелила Србе, текла је крвава, подсјетили су званичници Српске.
Српска је и данас на удару, јер је на путу вијековних тежњи да на овој, нашој, западној обали Срба и не буде.
Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила да ово мјесто заслужује пажњу и да је обавеза да свако мјесто српског страдања буде обиљежено на адекватан начин да се тако нешто не би поновило.
- Многи одговори леже у ријеци Дрини - рекла је Цвијановићева и захвалила донаторима Миодрагу Давидовићу, Спасоју Албијанићу, архитекти Новици Мотики и протојереју свештенику Драгану Вукотићу, које је данас и одликовала Медаљом заслуга за народ.
Цвијановићева је додала да нема планирања бућности и живљења садашњости ако нисмо свјесни прошлости и свих изазова које је та прошлост доносила.
Чекали су осам деценија на достојан помен старобродски мученици, дочекаће и канонизацију у СПЦ.
Нису безимени нити заборављени. Влада Српске преузеће бригу да врата спомен - музеја буду отворена сваком путнику намјернику, који жели да се поклони сјенима страдалника.
Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.