Стари Брод и Милошевићи - злочин који се не заборавља

Церемонији освештања, како је најављено, присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и премијер Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, архијереји СПЦ, а очекује се долазак великог броја Срба с тог подручја, али и других дијелова Српске и Србије.

Пренос церемоније освештања спомен музеја можете пратити на нашем програму и порталу од 12.00 часова.

Уочи тог комеморативног скупа у Вишеграду је одржан округли сто на коме су историчари говорили о узроцима незапамћеног злочина-геноцида над српским народом.

Стари Брод и Милошевићи су симболи српског страдања током Другог свјетског рата у источној Босни. Усташка Црна легија и муслиманска милиција, уз подршку њемачких и италијанских окупационих снага, од средине марта до почетка маја 1942. побили су више од 6.000 Срба на обали Дрине. Ријетки су успјели да се пребаце ријеке и спас потраже у Србији. Временски период од 77 година учинио је да данас готово да нема живих свједока злочина.

- Није се само ћутало из идеолошких разлога и очувања браства и јединства већ и због учешћа партизанских јединица у омогућавању усташких формација да продру на Дрини и почине злочин о којем говоримо - наводи историчар Предраг Остојић. 

Мада је стравичан злочин на обалама Дрине прећуткиван послије Другог свјетског рата, у колективној свијести Срба подрињског и сарајевско-романијског краја сачувана је успомена на уморене Србе, попут легенде да су десетине младих дјевојака радије изабрале смрт у Дрини, скочивши у плаховите воде него да допадну у руке усташа.

- Никада није касно да се бавимо страдањем Срба у Подрињу. Треба да оставимо истину покољењима која долазе, јер злочин никада не застаријева, поготов овако бруталан злочин у Подрињу - истиче историчар Никола Ожеговић.

Тек 2006. године родила се идеја да подигне спомен обиљежје страдалницима у Старом Броду, потом на Дрини ниче и спомен црква, пробијен је и пут из правца Рогатице, а круна напора је спомен музеј с именима убијених Срба.

- Нажалост, ни данас не учимо у мјери у којој би требало нашу дјецу у основним, а поготово у средњим школама, о оваквим злочинима. Међутим, радује ме што након 77 година ми свједочимо освјештању првог музеја геноцида над Србима у НДХ - наглашава Душан Басташић, предсједник Удружења "Јадовно", Бањалука.

Старобродски мученици руком крвника свој живот су окончали у водама Дрине. Требало је скоро осам деценија да се достојанствено обиљежи мјесто страдања. Освештањем спомен музеја у Старом Броду данашње генерације Срба не дају да заборав прекрије незапамћен злочин над Србима, над човјеком.