Српска достојанствено прославила свој дан; Из Бањалуке одјекнуле снажне поруке (ВИДЕО)
- Ми данас, из наше крајишке љепотице, из наше Бањалуке, заједно и здушно поручујемо свима - одлучни смо да останемо и опстанемо овдје, своји на своме - навео је Синиша каран, изасланик предсједника Српске Милорада Додика, министар унутрашњих послова Републике Српске
И то је опредјељење већ 33 године. У том периоду, српски народ три пута је плебисцитарно и јасно поручивао - не дамо Републику Српску, она је наша земља, наш идентитет, наша држава.
Указао је на то министар Синиша Каран. Први пут 1991. када су Срби јасно поручили гдје и с ким желе да живе, након чега је, у миру, 9. јануара 1992. године и настала Република Српска.
Други пут, 2016. године када су њени грађани на референдуму јасно поручили да желе да се 9. јануар слави као Дан Републике.
А трећи, према Карановим ријечима, на Свесрпском сабору, када је Декларацијом јасно поручено - 9. јануар је вјечни дан Републике Српске, а 15. фебруар - Сретење Дан државности свих Срба.
- Три српска плебисцита била су одговор и реакција на силу, неправду, неуставни Суд и Тужилаштво, Уставни суд и којекакве непозване и незнане представнике који су неправним, деспотским и политичким насиљем над Српском покушали много, али који су успјели само себе унизити. Запамтите добро, плебисцити остају наше вјечно оружје. Не тјерајте нас на нови плебисцит јер ћемо вам поново јасно и недвосмислено рећи да је Република Српска за вјечност рођена - истакао је Каран.
То је и кључна порука која је из Републике Српске 9. јануара отишла у свијет.
И то са никада масовнијег свечаног дефилеа, са полицијским и цивилним ешалонима који су поносно ступали главном бањалучком улицом, предвођени студентима који су носили заставу Српске. Да у њеним најљепшим бојама цијела Република Српска, обиљежава свој дан, Дан Републике, поручено је са свечане академије.
- Лако је разумјети зашто Дан Републике представља један од најважнијих празника у националном календару српског народа. Зато што је то дан када смо изабрали опстанак, умјесто нестанка који су нам намијенили други - истакла је Жељка Цвијановић, предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ.
Намијенише то Бошњаци и Хрвати, у жељи да се ставе изнад Срба који су на оном првом, већ поменутом плебисциту 1991, јасно поручили да желе останак у Југославији. Плебисциту који је био први одговор српских политичких представника у тадашњој Скупштини српског народа у БиХ. Други је био Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ.
- Сви су мислили да је Декларација коју је наша Скупштина донијела на данашњи дан прије 33 године, слово на папиру и да је то један израз наше немоћи. Међутим, ми смо са ријечи прешли на дјела. Када смо схватили да сви наши вапаји да нас се уважи као конститутивни народ, да се чују наши захтјеви и да смо спремни да их усклађујемо са другима, нису успјели, ми смо прешли на дјело - појаснио је Радомир Лукић, професор на Правном факултету у Источном Сарајеву.
А то је подразумијевало доношење устава, 28. фебруара 1992. а затим формирање органа за одрбау од спољних напада и одржавање унутрашњег реда. И то је дио историје који је показао да Срби само јединствени могу да одбране своје интересе.
- Било да је у питању плебисцит или неприхватање одређених рјешења која су нуђена на разним мировним конференцијама. Било да је у питању одбијање провођења наметнутих одлука тзв. високих представника и Уставног суда БиХ, који то де факто јесте, али де јуре није. Нема Србина који данас није за Републику Српску, нема онога који није за рођендан Републике Српске - поручио је Витомир Поповић, професор на Правном факултети у Бањалуци.
Ово су само неке од порука које су се чуле у програму Радио-телевизије Републике Српске.
У нашем студију реализовали смо десет сати живог програма - од емисије коју смо посветили доласку никада бројније делегације Србије на обиљежавање Дана Републике, преко петочасовног Јутарњег програма и трочасовног Отвореног програма у којима смо угостили бројне професоре, политикологе, полицијске службенике, спасиоце, успјешне студенте, спортисте, умјетнике.
У преносу сте пратили свечану академију, дефиле, пријем.
Дио нашег интервјуа са предсједником Српске уврштен је у прилог руске државне телевизије, која је уживо извјештавала о обиљежавању Дана Републике.