Александрија тоне због климатских промјена
Ниво мора расте и прети да поплави сиромашније дијелове града и археолошке локалитете, због чега градске власти убрзано подижу бетонске бедеме.
Јака олује је 2015. године поплавила велике дијелове града, изазвавши најмање шест погибија и рушење више десетина кућа, што је показало слабости у локалној инфраструктури.
Александрија, други по величини град у Египту, окружен је Средоземним морем са три стране, а са четврте је окренут језеру, због чега је изузетно осјетљив на пораст нивоа мора изазваног глобалним загријавањем и топљењем глечера.
Александрија је једна од најпопуларнијих љетних дестинација за Египћане, али многе од њених чувених плажа већ показују знаке ерозије.
Египатско министарство за водене ресурсе упозорило је да је ниво мора од 1993. године растао за 1,8 милиметара годишње, у протекле двије деценије за 2,1 милиметар, а од 2012. растао је за 3,2 милиметра годишње, што је довољно да угрози темеље града.
Земљиште на којем је изграђена Александрија, заједно са делтом Нила која га окружује, тоне проближно истим темпом, дијелом због насипа који спречавају пуњење муља, а дијелом због извлачења природног гаса.
Процјењује се да ће то погоршати ефекте пораста нивоа мора, што ће имати катастрофалне посљедице.
Студија из 2018. године предвиђа да би до 734 квадратна километра Делте Нила могло бити потопљено до 2050. године, а 2.660 квадратних километара до краја вијека, што би погодило 5,7 милиона људи.
Археолошки локалитети Александрије који су преживјели бурну историју такође су погођени. Александријски Свјетионик, некада једна од највиших грађевина које је саградио човјек и једно од седам свјетских чуда античког свијета, срушен је у земљотресу у 14. вијеку.
Чувена Александријска библиотека изгорила је до темеља када је Јулије Цезар запалио пожар да би одбио непријатељску флоту 48. године прије нове ере.
Међутим, Катбеј, средњовјековна тврђава саграђена на рушевинама свјетионика на крају уског полуострва, и даље се надвија над централном луком, преко пута модерне Александријске библиотеке, истраживачког центра основаног 2002. године.
Ашур Абдел Карим, шеф Централне агенције за заштиту приобаља, каже да је тврђава посебно рањива јер моћни таласи и струје пробили темеље, због чега су власти морале да поставе дуг низ бетонских баријера.
- Египатска влада која се бори да поново изгради своју економију након нереда послије Арапског прољећа, додијелила је више од 120 милиона долара за баријере и друге мјере за заштиту приобаља - рекао је Абдел Карим.