Дунав загађен фекалијама у Србији, Румунији и Бугарској
- У Србији, која није чланица ЕУ, не постоје постројења за пречишћавање отпадних вода, тако да је загађеност фекалијама у Дунаву критична до веома озбиљна, посебно у већим градовима као што су Нови Сад и Београд - рекао је Гернот Царфел са Медицинског универзитета у Грацу.
Сваких шест година научници мјере загађеност фекалијама дуж тока Дунава, на око 2.600 километара.
У аустријском дијелу Дунава концентрација бактерија Ешерихија коли је, уз један изузетак, била на ниском нивоу, док је сасвим другачија ситуација у Србији, Румунији и Бугарској.
Експерти Медицинског универзитета у Бечу и Грацу, Техничког универзитета у Бечу и Карл Ландштајнер приватног факултета у Кремсу узимали су узорке дуж читавог тока Дунава, али се стријепње да би и ток Дунава кроз Аустрију могао бити загађен нису доказале.
Утврђена је умјерена загађеност, са 1.050 Е-коли бактерија по 100 милилитара воде.
- Та вриједност је апсулутно на нивоу на којем треба да буде за ријеку дуж које су модерна постројења за пречишћавање отпадних вода - рекао је Александер Киршнер са Института за хигијену и примијењену имунологију из Беча.
Лошије стање је у другим дијеловима Дунава, показује анализа коју је дала Међународна комисија за заштиту Дунава.
И поред побољшања, вриједности из Румуније су и даље повећане, а већа загађења установљена су и у ријекама које се у Бугарској уливају у Дунав.