Додик: Историјске чињенице говоре о српском страдању
Додик је у обраћању на Мраковици, гдје је данас обиљежено 77 година од Битке на Козари, рекао да је и он дијете Козаре, васпитан на ономе шта она јесте и шта је дала.
Он је подсјетио да је српски народ страдао у ратовима у прошлом вијеку и да је НДХ покушала да уништи Србе, те напоменуо да је у усташким логорима убијен огроман број српске дјеце.
- Страдалништво је дио мог одрастања, јер су и моји преци страдали у Јасеновцу - рекао је Додик и додао да је поносан на Србе који су успјели да се изборе за слободу.
Он је напоменуо да је обавеза власти Српске и Србије да се на овакав начин обиљежавају дани сјећања на српска страдања, те истакао да тога не би било да није Републике Српске.
Он је напоменуо да су Срби увијек бранили себе, да никога нису прогонили, те да су усташе у Јасеновцу хтјеле да затру српски народ на овим просторима, али да у томе нису успјели.
Додик је указао да су Срби у бившој Југославији били сатанизовани.
- Народ Козаре је био запостављен у Титовом режиму, урадићемо овдје да Бањалука и Приједор буду повезани ауто-путем - рекао је Додик и најавио даља повезивања путном инфраструктуром јер то, како је истакао, овај народ заслужује.
Он је подсјетио и на изјаву високог представника Валентина Инцка да је Српска већа од Израела и да може да прими мигранте, те истакао да су Инцкови преци криви што је Срба мало, јер су их у два наврата побили, а сада прича како треба да Српска прихвати неке друге.
- Нисмо ми отишли у Аустрију и Њемачку да нас побију, они су дошли овдје - рекао је Додик и поновио да Република Српска неће примити мигранте на шта је добио подршку окупљеног народа.
Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић је рекла да је Козара најбољи примјер како може да се побиједи смрти.
Цвијановићева је указала на опредијељеност да се гради Република Српска, те подсјетила како је било много грешака у прошлости, те да сматра да је обавеза их исправљати.
- Увијек сам вјеровала у Републику Српску. Република Српска је једина гаранција наше будућности. Зато и јесте обавеза да је радимо, градимо и развијамо - истакла је Цвијановићева.
Изасланик предсједника Скупштине Србије Верољуб Арсић рекао је да је Битка на Козари легендарна битка народа да живи у слободи и сам одређује како ће да се развија.
Он је указао на покушај ревизије историје и да се прогласи окупатором народ који је вијековима живио на овом простору, борио се за слободу, над којим су почињени стравични злочини.
- Не дозовољавамо да се према њима почини још један злочин, а то је да се страдање заборави, а ревизионизам дозволи - истакао је Арсић.
Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић истакао је у обраћању присутнима да је Мраковица симбол слободарског духа народа Козаре и Поткозарја.
Он је рекао да су учесници ове битке ушли у легенди, те подсјетио да су прве ноћи пробили обруч далеко надмоћнијег непријатеља и изашли са једним бројем народа, али су видјели да је велики број цивила остао, па су се вратили у обруч.
- Никада не смије бити заборављено страдање, чојство и јунаштво којим је овјенчана Козара - истакао је Ђаковић.
Замјеник предсједника СУБНОР-а Републике Српске Раде Џајић подсјетио је да се јунских и јулских дана 1942. године дан и ноћ бранила Козара, те да се битка и страдање народа неће никада моћи потиснути у заборав.
- Народ и борци Козаре су симбол херојске борбе - рекао је Џајић, те поручио да се не заборави више од 11.000 дјеце која су страдала у мучилиштима у која су одведена након што су заробљена са хиљадама десетина цивила на Козари, који су у били у збјегу.
Обиљежавању 77 година од Битке на Козари су присуствовали министри у Влади Републике Српске, делегација Народне скупштине и други високи званичници Републике Српске, представници дипломатског кора, градоначелници и начелници општина са подручја Поткозарја, као и велики број организација, удружења и поштовалаца тековина НОР-а из земље и иностранства.
Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном дијелу планине, 15 километара источно од села Међувође.
Симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.