Стејт департмент: У Хрватској расте вјерска нетрпељивост
У извјештају се истиче да су јеврејска и српска мањинска заједница и ове године, трећу годину заредом, комеморацију у Јасеновцу одржале мимо државне, незадовољне односом државе према величању усташтва и усташким симболима.
Наводи се да је Исламска заједница истакла да има добре односе с властима, као и да је након сусрета у априлу с премијером Андрејем Пленковићем загребачко-љубљански митрополит Порфирије Перић исказао задовољство због правног статуса Српске православне цркве.
У извјештају Стејт департмента се подсјећа да и Савјет Европе у свом извјештају из маја ове године пише да је у Хрватској у порасту вјерска нетолеранција, укључујући и она на интернету, као и проусташки графити.
Наглашава се да су мањинске вјерске заједнице извијестиле о повременим случајевима вербалних злостављања и физичких напада, а у извјештају европског омбудсмана стоји да коментари на разним интернет порталима оптужују Јевреје за поткопавање демократије, слободе и финансијских институција.
Стејт департмент истиче да је од укупно 4,3 милиона становника у Хрватској, што је процјена из јула 2018. године, око 86,3 одсто римокатоличке, 4,4 одсто српске православне, а 1,5 одсто муслиманске вјероисповести.
Близу четири одсто хрватских грађана се идентификују као невјерници или атеисти.
Преостали дио чине Јевреји, протестанти и други хришћани, а према подацима Савеза јеврејских општина у Хрватској живи између 2.000 и 2.500 припадника јеврејске вере.
Државни секретаријат САД такође наводи да невладине организације извјештавају да се гранична полиција према мигрантима понашала противно њиховим вјерским увјерењима, али да власти одбацују те оптужбе.
Подсјећа се и на упозорења омбудсмана да су неке здравствене институције одбиле лијечење Јеховиним свједоцима, који због својих увјерења нису хтјели да приме трансфузију крви, и да, како јеврејски челници сматрају, власти нису предузеле конкретне кораке за враћање имовине те заједнице заплијењене током Холокауста.
Стејт департмент преноси податке канцеларије хрватске Комисије за односе с вјерским заједницама о томе како је Влада 2018. године дала око 38 милиона евра Римокатоличкој цркви за плате, пензије и у друге сврхе, што је смањење у односу на 40 милиона евра из 2017. године.
Влада је финансирала и друге вјерске заједнице које имају уговор с државом, пропорционално њиховој величини, с 2,8 милиона евра.
Годишњи извјештај Конгреса САД о верским слободама у свијету, објављен прошле недјеље, говори о стању у свим државама и спроводи се од 1998. године. Подаци се прикупљају од влада, вјерских заједница, невладиних и других организација, новинара и других релевантних институција, наводи агенција.