Почело суђење за злочине над Србима у Коњицу

Ратни страхоте Коњица, након више од четврт вијека, у судници! Бранка Мандића рат је затекао у родним Брђанима. И већ 10. маја преживио је гранатирање села из правца Подорашца. Већ сутрадан, са породицом и комшијама Србима, побјегао је у већ, и мислио је тада за живот сигурнију, српску Брадину. Но породична и голгота сународниа почела је 25. маја. Свеопшти напад муслиманско-хрватских снага из Реповаца и Лисине на опкољено село. Један за другим убијани су Мркајићи, Драганићи, Куљанини....

Горјеле су куће, штале, пластови сијена...А Бранко је покушао да се спасе. И да се врати назад у родне Брђане. Но, ухапшен је и одведен у злогласне Челебиће. И још злогласнији хангар шестица. Тамо је већ затекао више од 200 Срба. У логор је и доведена и цијела Бранкова породица. Сестра Анђа Ђорђић, њен супруг Јеленко, синови Весељко и Васо - од удараца једва препознатљиви, родице и стрине...

- То је страшно било. Било је повреда на њима, јер су приликом привођења претучени у мотелу на излазу из Коњица. Послије су рекли да их је неки Никшић са тамићем довео у Коњиц - прича Бранко Мандић.

Жене су, већ сутрадан пуштене, мислио је Бранко, на слободу.

- За два три дана смо ми чули да су у Зукићима сви побијени. Јесу ексхумирана тијела. Јесу!  Убијен је и Јеленко, моја сестра, родица, стрина - присјећа се Бранко.

Оставили су злочинци, Бранка да са Весељком, Васом и стотинама сапатника тамнује у Челебићима. И био је готово свакодневно премлаћиван. Била им је то каже редовна "терапија" од стране стражара. Ланцима, палицама, ногама – ко је шта од злочинаца имао! У септембру је пребачен и Мусалу којом је управљао Исмет Хебибовић Броћета! И опет тортура и премлаћивање. Ту је свједочио убиству Жељка Климента Кеље, Шћепе Готовца, извјесног Јовановића....

- Кељо је изашао напоље и врло брзо се чуо пуцањ. Ушао је ....каже убише Кељу то јутро је био Падаловић, он је био стражар - наставља свједочити Бранко Мандић.

Из Мусале опет у логор, онај у Основној школи. И опет иста тортура! И имена убијених! Богдан Куреш, Јован Глигоревић, Гојко Куљанин.... Размијењен је 5. октобра 1994. Његови сестрићи нешто раније! Остала је пуста Брадина – из које је нестало више од 900 Срба. Готово 100 их је убијено. Тужилаштво је планирало саслушање 178 преживјелих логораша, породица жртава, свједока монструозног злочина коњичких диверзаната, полицајаца, територијалаца.