Тито, чега се сјећамо (ФОТО/ВИДЕО)

Они који га памте по добру сјећају се приче о свињској глави и санкања у дрвеној карлици, слета и штафета за Дан младости, покрета Несвртаних, социјализма и радничке класе, братства и јединства, ОРА...

За њих је Тито био љубимац свијета, највећи син народа и народности за чијег доба су имали безбрижно дјетињство и младост, сигуран посао и плату, плави дрес и црвени пасош у џепу са којим су могли свуда у свијет, а враћали су се увијек у Југу.

Са друге стране за неке је асоцијација на Тита - Голи оток, Устав из 1974., црвени револуционар, убица и анархиста, човјек украденог идентитета, шпијун и затвор због вица испричаног у кафани у коме се и не спомиње друг Стари.

Ако изузмемо екстреме од оних који су Тита сматрали "другим оцем" и оне који су у њему видјели "највећег зликовца" данас га носталгично памте само они који су одрастали у златном добу југословенског социјализма '60-'80 година прошлог вијека.

Заобишле су их гладне послијератне године, труманова јаја, национализација и чистке послије Инфорбироа. А заправо то је било златно доба модерног човјечанства и... јефтиних кредита. Послије је све дошло на наплату.

Мали нештаслуци великих људи

У духу једнаких могућности за све, у време социјализма брижно су његоване приче о скромном али лијепом дјетињству великог вође.

Садашњи педесетогодишњаци тако памте прије свега причу о малом Јожи и свињској глави. Прича тече овако...

Јосип Броз одрастао је у сиромашној породици са пуно дјеце. Печеница (меса) била је загарантована само за Божић. У кући Брозових то је била свињска глава која се објешена суши на тавану. Клати се и чека Божић. Нестрпљиви су само мали укућани.

Једнога дана родитељи су отишли подаље, у родбину, и оставили дјецу саму код куће. Дјеца су послије неког времена огладнила а мали Јоже је рјешио да ствар узме у своје руке и нахрани браћу и сестре.

Попео се на таван и скинуо свињску главу. Услиједио је чувени рецепт од три састојка: свињска глава, вода и брашно.

Мали Јоже је у кључалу воду убацио свињску главу, мало брашна и кувао тако око два сата. Остало је легенда, која каже да су се дјеца најела "да је све пуцало". Али како је јело било масно, за ненавикнуте дјечје стомаке, сви су се толико превијали и јаукали, укључујући и Јожета да га мајка по повратку кући није истукла.

Обавезна школска литература

Причу је први пласирао Владимир Дедијер у књизи "Јосип Броз Тито, прилози за биографију" а у обавезну школску лектиру стиже посредством "Прича о Титу" Франце Бевка. Оно чега се још сјећају о малом Јожи је и санкање у наћви, дрвеној карлици овалног облика у којој се мјесио хљеб.

Тако су генерације дјеце стасале у вријеме социјализма на зимском распусту, одлазећи код својих бака и дека на село, обавезно испробавале спуст у дрвеној хљебари.

Соба 275

Титови савременици волели су да кажу како је највише волио власт, жене и добар залогај. Тврде да је за те три ствари био рођени таленат.

На питање колико се пута Тито женио већина се не би досјетила.

То је исто као када данас неко пита да набројите индустријске револуције. Сви ће се сјетити прве и посљедње - четврте индустријске револиције, познатије као дигитална. Тако и код Тита.

Сви знају за прву Пелагију "Полку" Белоусову која му је родила сина Жарка. Готово нико не памти име Ане Коенин, њемачке комунисткиње која је послије хапшења мужа, такође високог комунистичког функционера, склоњена у Москву. У чувени "Лукс" хотел Коминтерне.

Тито је у том хотелу живио годинама у соби 275 на четвртом спрату. Кажу да су се многе комшије из хотела тискале у заједничкој кухињи на крају ходника када "друг Валтер кува".

Ана је у Москву стигла као Елза Кениг, а како су у хотелу сви имали лажна имена упознавши Јосипа Броза као Фридриха Валтера удала се за њега под псеудонимом Луција Бауер.

Њихов брак (чија је легалност упитна због лажних имена) потрајао је мање него први јер је Тито враћен "на илегални рад" у Југослвију, а Луцију су Совјети годину дана касније стријељали у јеку Велике чистке коју је осмислио и њоме руководио Јосиф Стаљин.

Трећу жену Херту Хас Тито је упознао 1937. у Паризу у регрутном центру за шпанске добровољце. Херта му је донијела лажне исправе.

Љубав се расплансала две године касније у Истанбулу, по повратку из Москве, гдје му је Херта поново донијела пасош са којим је могао да се врати у Краљевину Југославију.

У браку су добили сина Мишу а њихов брак је замро 1943. на засједању АВНОЈ-а у Јајцу гдје је затекла Даворјанку Пауновић. Послије краја Другог свјетског рата и смрти Даворјанке Тито је тражио да му се Херта врати али је она то одбила. Наводно му је на писмо од 16 страна кратко одговорила: "Херта Хас клечи пред мушкарцем само једном у животу", након чега је услиједио и званично развод. Касније се поново удала и имала још двоје дјеце. Остала је по страни, уздржана до смрти 2010. године.

Најпознатија жена у животу Јосипа Броза била је ипак Јованка. Вјенчали су се 1952. и остали у браку до Титове смрти 28 година касније, иако су је посљедње три године комунистички функционери одстранили из Титовог окружења.

Из периода са Јованком остали су упамћени банкети за стране државнике, гламурозне прославе Нових година, путовања по свијету и прегршт фотографија. Неријетко су фотографије прављене у неформалном окружењу резиденција, парка, пријатеља и кухиње.

Као велики хедониста уз омиљени одлежали Чивас и кубанске цигаре Тито је уживао у храни. Прије свега мјешавини кухиња хрватског загорја са примјесама словеначке и аустријске кухиње.

Волио је загорске штрукле из родног краја, кафу без шећера а од вина, кажу да је највише волио Цвичек. Вино прављено у подједнакој мјери од црвеног и белог грожђа, киселкастог укуса (неки би рекли да када је недовољно балансирано вуче на винско сирће), мање концентрације алкохола али и шећера због чега је погодно и за дијабетичаре.

Иако су га Словенци у међувремену брендирали кажу да је оно налик штајерском "шилхеру". Иван Ивањи у књизи "Титов преводилац" наводи анегдоту у којој Титу тадашњи аустријски амбасадор у СФРЈ Карл Хартл каже да 'шилхер није вино, шилхер је поглед на свијет!' 

Службена биографија

Највећи син народа и народности рођен је највјероватније 7. маја 1892. али како су дјеца уписивана касније под датум рођења подведен је 25. мај.

Годинама касније тог датума цијела југословенска нација слетовима и штафетама прослављала је Титов рођендан односно Дан младости.

Врховни командант и први и једини доживотни предсједник СФРЈ био је поштован и радо виђен гост у целом свијету. Након што је Јосифу Стаљину рекао одлучно "Не" 1948. године уследила је помоћ са Запада.

У послијератним гладним годинама остаће упамћена "труманова јаја" слата у праху, "тачкице" за храну и одјећу али и мучне године чистки оних који су остали вјерни савезу са Стаљином и Совјетима.

60-те и 70-те године прошлог вијека памте се прије свега по покрету Несвртаних чији су Тито и Југославија били оснивачи.

Управо тај период, све до његове смрти, био је период највећег препорода и благостања земље из које су сви могли да путују, иду на море, школују се и нађу посао.

Када је умро 4. маја 1980. године испратила га је цијела Југославија а у Београд се на сахрану сјатила свјетска политичка елита.

На његовој сахрани били су представници из 127 земаља свијета. Међу њима је било монарха, диктатора и предсејдника а због броја и значаја присутних сматрана је највећом сахраном једног државника.

Гдје је Тито научио клавир
Разне вјештине које су приписиване Титу обавијене су велом тајни. Заговорници "теорија завјера" тврдили су да је ријеч о шпијуну који је узео идентитет Јосипа Броза  каплара аустро-угарске војске који је погинуо током Првог свјетског рата.

Други пак мисле да је био племићког поријекла. Другови комунисти су тврдили да је клавир научио да свира у затвору у Лепоглави.

Сам Јосип Броз волио је да свједочи о себи, на шаљив начин. Тако је у једном од разговора за телевизију сам одгонетнуо како је савладао клавир.

- Близу мјеста где сам одрастао, учитељ је имао кућу. Имао је двије кћери, због чега сам волио свраћати. Ту сам мало научио свират клавир - објаснио је Тито.

Трст
Послије Титове смрти на телевизији су данима емитовани снимци сјећања и свједочења о Титу. Низали су се разговори са Титом, разговори са савременицима али и играни филмови и позоришне представа чији је главни јунак био Тито.

Тако је једном емитован разговор у коме Тито описује свој први боравак у Трсту.

- Прије рата отишао сам једаред у Трст, да тражим френт. Свидио ми се град и нисам одмах хтио тражит посао него сам се шетао и хранио у синдикалном прихватилишту - рекао је Тито.

Непосредно послије снимка разговора услиједио је снимак представе "Прича о другу Титу" у којој глумац изговара "Друг Тито стиже у Трст гдје се одмах повезује са тршћанским синдикатом".