Караџић осуђен на казну доживотног затвора

Уз супротно мишљење двојице судија, Хосе Рикарда де Праде и Иве Росe, ово вијеће, Караџића је поново прогласило кривим за наводни геноцид на подручју Сребренице 1995. године, нападе на цивиле током опсаде Сарајева и узимање припадника мировних.

На другој страни, прихваћена је жалба Тужилаштва да је 40 година затвора првом предсједнику Српске неадекватна. Није прошао покушај Тужилаштва да преиначи одлуку претресног вијећа о непостојању геноцида у седам општина БиХ. 49 тачака Карџићеве жалбе је одбачено, а само једна дјелимично прихваћена. И то она у којој се Караџић жалио да је прекршено његово фундаментално право да испита свједоке против себе. 

Међу одбаченим тачкама жалбе одбране и кључна – о наводном геноциду у Сребреници, за који је бивши предсједник Српске поново проглашен кривим. Сматрају да Караџић није показао да постоји грешка у дијелу првостепене пресуде која се односи на геноцидну намјеру, а у пресуди наводе и да је знао за злочине у мјесту Кравица. 

Одбачена је и тачка Жалбе одбране која се односи на Сарајево. Жалбено вијеће утврдило је да нема грешке у одлуци Претресног вијећа, да је Караџић крив по овој тачки оптужнице.

Погледајте ток изрицања пресуде на сљедећем линку.

Другостепена пресуда првом предсједнику Републике Српске изречена је након што су размотрене жалбе одбране и тужилаштва на првостепену, којом га је 2016. године Хашки трибунал осудио на 40 година затвора.

Првостепеном пресудом Караџић је проглашен кривим за "геноцид на подручју Сребренице 1995. године", док је ослобођен оптужби за "геноцид у другим општинама у БиХ током 1992. године".

Суђење Караџићу почело је у октобру 2009. године, а 24. марта 2016. године донесена је првостепена пресуда, на коју су се жалили и одбрана и тужилаштво.

Караџић је ухапшен у Србији 21. јула 2008. године и 30. јула пребачен у Хашки трибунал.

Погледајте биографију првог предсједника Републике Српске: