Какву одлуку Хашког суда очекују политичари, а какву правници?

Суђење првом предсједнику Републике Српске је по обиму и комплектности практично, без преседана у Хашком трибуналу. Цијели поступак траје дуже од 10 година.

Радован Караџић је ухапшен 2008. а већ у октобру 2009. је почело суђење. Процес је, у најмању руку био контроверзан. Одбрана је, током поступка, више од 180 пута упозорила Суд на кршење Пословника од стране Тужилаштва, односно на прикривање доказа који иду у корист оптуженог. Са друге стране, у периоду између двије пресуде, Одбрана је извојевала једну побједу. Због сумње на могућу пристрасност, из судског вијећа је изузет судија Теодор Мерон, а умјесто њега је дошао Португалац Иво Роси.

Какву одлуку Хашког суда очекују политичари, а какву правници?

Одбрана очекује објективније одлучивање и другачију атмосферу од оне која их је пратила током читавог претреса. Уколико другостепено Вијеће буде доказе сагледало са правног становишта, а не политичког, одбрана се нада ослобађајућој пресуди.

- Уколико судије механизма буду сагледале у потпуности сво чињенично стање и све доказе који су презентирани Суду и који су изведени у току првостепеног поступка ми очекујемо далеко повољнију пресуду у односу на предсједника Караџића - рекао је Горан Петронијевић, члан тима одбране Радована Караџића.

Одбрана, која је током цијелог поступка, блиско сарађивала са Републичким центром за истраживање рата, у жалби је инсистирала да другостепено вијеће посебно обрати пажњу на мањкавост свих доказа који се Караџићу стављају на терет; посебно на његову везу са једном од главних тачака оптужнице - Сребреницом.

- Наравно, наша теза и оно што је доказано – тамо се јесу десили злочини, и за те злочине требају одгововарати они који су починили те злочине, али није постојао никакав договор о чињењу било каквих злочина да би се то ставило на терет било коме по командној одговорности или по том измишљеном удруженом злочиначком подухвату - навео је Милорад Којић, ТО3директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

 Члан тима одбране Радована Караџића Миломир Савчић сматра да постоји десетине случајева гдје нису благовремено објелодањени ослобађајући документи.

- Колико је још тога што ми не знамо, чиме располаже тужилаштво или нека друга страна која можда формално није у поступку али управља поступком, онда се заиста не може говорити о потпуно коректном и фер поступку - додао је Савчић.

Као некоректан поступак тумачи се и позив српским НВО, да заједно са бошњачким прате изрицање другостепене пресуде Караџићу у сарајевској Вијећници.

- Позивају да сутра присуствују пресуди Радована Караџића сматрамо једним великим лицемерством још увијек Бошњака и њихових представника - нагласио је предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

Афере у оквиру Хашког трибунала у вези са нестанком доказа и пресуде које су донесене, нису допринијеле повјерењу, каже предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

- Овдје је уобичаједно мишљење да тај суд није правичан, да не суди у складу са правом и да није у функцији повјерења. Тако да у оквиру тог амбијента и очекивања - додао је Додик.

Предједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић каже да не може бити оптимиста ни у овој ситуацији.

- Мада, извјесна нада постоји да ће аргументација, коју је одбрана овом приликом припремила, доћи до ушију и глава оних који то треба да сагледају, и да ипак пресуда не буде онако драстична као што је била у првостепеном поступку - додао је Чубриловић.

Да правне норме нису свуда исте највише се показује да примјеру српског народа, истиче премијер Радован Вишковић.

- Ви знате како се тај суд понашао све ове године, да се искључиво бавио српском кривицом, српским злочинима, а злочини немају ни име, ни презиме, ни адресу - закључио је Вишковић.

Након трогодишњег жалбеног поступка одбрана првог предсједника Српске тражила је поништавање првостепене пресуде и њену замјену ослобађајућом, или ново суђење. Механизам кривичних судова, правни насљедник Хашког трибунала, пресуду је требало да изрекне у децембру, али је то одгођено због промјене у саставу Жалбеног вијећа у новембру прошле године.

Изрицање другостепене пресуде најављено је за сутра у 14 часова и требало би да траје до 16.30. Досадашња пракса показује да све обично траје нешто краће али ово је, по свему посебан случај па је и трајање незахвално прогнозирати.

РТРС за сутра припрема посебан програм који почиње од 13 часова са редовним јављањима из Хага.