Предмет "Велики парк": Међу заробљеним војницима свједок препознао Стеву Ђукановића
Свједок је рекао да је Ђукановић био добар човјек и да је прије рата често навраћао у његов угоститељски објекат на Добрињи.
На почетку свједочења о злочину који се догодио 22. априла 1992. године, овај бивши полицајац у Полицијској станици Нови Град, рекао је да је из угоститељског објекта "Ида", у којем је сједио, видио како група наоружаних лица, међу којима је био Давор Матић звани Мишо, води у колони шест-седам лица.
- Пролазећи поред "Иде", која је била у близини Полицијске станице, препознао сам Стеву који ми је оком дао неки знак, вјероватно да га спасим, као и једног младића који се презива Лаловић. Пред Станицом се већ скупило много свијета, вриштали су, галамили, говорили им да су четници - навео је свједок.
Он је додао да су заробљени војници ушли у станицу, а да он није прилазио, те да због огромне гужве није видио како су изашли. Једино их је, каже, видио када су улазили у комби у којем је, када је пролазио поред њега, на предњем сједишту запазио кратко ошишаног момка.
Заштићени свједок је навео да је при повратку кући одлучио да се у граду, у Станици јавне безбједности распита за Стеву, гдје му је речено да ту нико није доведен.
- Кренуо сам кући и из Великог парка чуо галаму. Отишао сам да видим шта се дешава и сакривен иза неког жбуна примијетио људе поредане поред зида испод Дома полиције и неке који стоје испред њих. Човјек с пушком био ми је окренут леђима и мислим, али нисам сигуран, да је то био Давор Матић - испричао је свједок.
Након неколико краћих рафала, каже свједок, неко из Дома је крупним гласом повикао "Мишо, не пуцај". Он није искључио могућност да је то био глас Драгана Викића. Касније је чуо да су тијела убијених превезена на Дариву.
Сутрадан је, каже, написао службену забиљешку коју је насловио на Центар служби безбједности и предао шефу смјене. Он је додао да не зна шта је било даље. Посвједочио је и да му је једна службеница полиције, када је говорио да су побијени људи, рекла: "Још једном то понови и затворићемо те".
- Након 15 дана пребачен сам у резервни састав полиције, што није било по закону. Изјаву о томе шта сам видио дао сам ИПТФ-у 1996. или 1997. године, а обимну документацију однио сам у америчку Амбасаду - изјавио је свједок.
По окончању свједочења, тужилац Весна Илић рекла је да се данашњи исказ овог свједока знатно разликује од раније датих у Агенцији за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ и Тужилаштву БиХ, на шта је свједок одговорио да се не може сјетити свега јер је прошло 27 година од тог догађаја.
Илићева је подсјетила свједока да је Сипи 2005. године, између осталог, рекао да се испред пореданих заробљених војника кретао Давор Матић, да је у Тужилаштву БиХ 2007. изјавио да је Матић пуцао и да је чуо његов глас, те да је 2013. потврдио да је овај сарајевски криминалац пуцао у људе.
Раније је рекао и да су поред Матића била још два човјека, од којих је један имао бркове, те да претпоставља да је то био Неџад Херенда и да је могуће да је и он пуцао у војнике, али да није сигуран.
Према ранијем исказу, свједок је чуо више пуцњева из пушака и пиштоља, јауке и појединачну пуцњаву.
У исказу Тужилаштву 2007. године он је навео да је од Неџада Угљанина чуо да су тијела убијених пребачена на Дариву, а касније на брдо Жуч.
Током индиректног испитивања, свједок је потврдио да је био у одреду Специјалне јединице "Ласта", па у Служби државне безбједности гдје је сарађивао на Неџадом Угљанином.
Свједок је рекао да је о свим догађајима, па и оном у Великом парку, правио службене забиљешке, те водио лични дневник који је држао у ормарићу на Грађевинском факултету гдје је боравио, а који је нестао.
- Тада је формирана јединица "Шеве" за чије се припаднике говорило да су чинили кривична дјела. Мислим да су они украли мој нотес у којем је било много информација о разним кривичним дјелима, па и о Великом парку. Сва документа од 22. априла 1992. неко је уклањао. Она више не постоје - изјавио је свједок.
Он тврди да је свако ко је покушао да било шта расвијетли у Сарајеву, или истјеран из МУП-а, или је убијен.
У предмету "Велики парк", осим Викића, оптужени су помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић.
Викић, Пушина, Узуновић и Човчић, према оптужници, били су информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.
У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.
Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за тијелима осталих још трага.
Наставак суђења заказан је за 14. март.