Младен Пауковић се храбро бори с болешћу, али му треба наша помоћ!

Један од њих је и Младен Пауковић (28) из Приједора. Иако му сваки дан представља борбу за живот, Младен се не предаје. Ипак, потребна му је наша помоћ!

Чак и обичан загрљај или стисак руке за Младена представља мучење, јер због булозне епидермолизе од које болује од рођења, његова кожа пуца при сваком додиру. Кроз одрастање, каже, научио је да живи са овом болешћу. Међутим, стање му се нагло погоршало у посљедњих шест мјесеци, јер се болест проширила и на грло.

Младен каже да може да прича само када држи прст на грлу, јер му је прије шест мјесеци уграђена канила.

- Имао сам јако гушење и једва сам преживио - рекао је Младен. 

Живот са овом болешћу, каже, прави је пакао. Отварање нових рана на кожи и грчење мишића праћено неподношљивим болом, његова су свакодневица, док су лијекови без којих не би могао да преживи веома скупи.

- Креме које ја користим су 50 евра пола килограма и оне могу да ми буду мјесец дана. Из године у годину све је теже, јер  ова болест напредује - наводи Младен.

Родитељи и породица нису у могућности да му обезбиједе адекватно лијечење. Упркос томе, Младен се не предаје. Одлично говори енглески језик, завршио је информатички факултет, и уз помоћ пријатеља се запослио у једној интернет-играоници. Међутим, зарађује недовољно за свакодневне потребе. Проблеми се из дана у дан гомилају, а овај храбри младић, иако вјечити борац, признаје да је на измаку снаге.

- Сада ми стварно понестаје снаге, поготово сада када ми се десило ово са грлом. Највише бих волио кад бих нашао неки стабилан посао да ме барем психички оснажи - искрен је Младен.

У БиХ не постоји удружење обољелих од ове болести. Помоћ није успио да добије нити у здравственим установама земаља у окружењу, а како каже, ни сам не зна колико још има времена. Због тога се нада да ће уз помоћ добрих људи убрзо пронаћи адекватну установу или помоћ за лијечење у иностранству.