Чубриловић: Српска никога неће питати које ће празнике славити
Одбацивши наводе којима се 9. јануар - Дан Републике дефинише као "неуставан празник", Чубриловић каже да је ријеч о нетачним и злонамјерним тезама којима сарајевски политичари и медији продубљују јаз и подгријавају кризу у политичким односима у БиХ.
Он истиче да је циљ неистинитих тврдњи оспоравање права Републици Српској да прославља властити рођендан, док 12 година Федерација БиХ не спроводи одлуке Уставног суда о застави, химни, грбу, конститутивности српског народа и његовог језика и писма.
Чубриловић подсјећа да је Српска испоштовала одлуку Уставног суда БиХ којом је оспорен Дан Републике Српске и донијела нови Закон о Дану Републике, који је на снази и нико га није оспорио.
"Након одлуке Уставног суда БиХ тражили смо преиспитивање одлуке о стављању ван снаге дијела Закона о празницима Српске којим је оспорен Дан Републике. Након што Уставни суд није усвојио наш приговор, Народна скупштина је, у складу са Уставом и законом, једногласно донијела одлуку о спровођењу референдума са питањем `Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?`", подсјетио је Чубриловић у писаној изјави медијима.
Он је нагласио да је на основу резултата референдума Народна скупштина 25. октобра 2016. године усвојила Закон о Дану Републике Српске којим је поново утврдила 9. јануар као датум празновања и до данас тај акт нико није оспорио.
Чубриловић је навео да у важећем Закону о Дану Републике јасно пише да се на основу потврђене воље грађана Републике Српске 9. јануар утврђује као Дан Републике.
"Свима који у обзир узму ове чињенице јасно је да управо они који се представљају као браниоци и заштитници БиХ руше њене темеље, а то је у овом случају Уставни суд БиХ као највиши правосудни орган", напомиње Чубриловић.
Република Српска основана је 9. јануара 1992. године под првобитним називом Српска Република БиХ.
Основали су је српски посланици у тадашњој Скупштини БиХ, након што су прегласани у кључним питањима која су се тицала опстанка Југославије и након што су припадници друга два народа кренули у сецесију мимо воље Срба који су имали констутитивни статус.