Додик: Војна неутралност - дефинитиван став Српске
Додик је одговорио већ познатим, дефинитивним ставом Српске - о војној неутралности. Од друга два члана Предсједништва, Џаферовића и Комшића, позив Помпеа безрезервно је прихваћен.
Стигло писмо из Вашингтона! У њему амерички државни секретар одаје признање "незавршеном послу" бх. Комисије за НАТО интеграције и позива власт у БиХ да још неусвојени Програм реформи, што прије Бриселу прослиједи. Пише бивши директор ЦИА и како разумије "забринутост" унутар Предсједништва БиХ да би приближавање НАТО савезу могло да наруши односе са сусједним државама, али истиче како Србија иако није чланица, нити је изразила жељу да то постане, има виши степен сарадње са Алијансом, него БиХ. "Зна" амерички демократа и како су БиХ и њени грађани опредјељени за сарадњу са "савезницима". Но "заборавља" како су ти "савезници" у посљедњем рату бомбардовали српски народ и уништавали српску имовину. Уз пуно уважавање позиције и снаге Сједињених Држава, "заборавног" дипломату и на "савезнички" учинак и на ставове Српске подсјећа предсједавајући Милорад Додик.
"Они покушавају да нађу било шта што би се могло, што каже наш народ закачити, али у сваком случају мислим да морају да се навикну да је наш став дефинитиван у том погледу. Дакле Република Српска је за војну неутралност и неулазак у било какав војни савез", категоричан је Додик.
Друга два члана Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, међутим, Помпеово писмо су одушевљено дочекали. И додатно ојачали вишеседмична хистерична условљавања свега и свачега - НАТО интеграционим процесима. И Џаферовић, баш као и Помпео "зна" шта је добро за све народе и грађане у БиХ.
"Ријеч је 'о пруженој руци подршке која је у интересу свих народа и грађана БиХ'", сматра Џаферовић.
Писмо из Вашингона и са истом тематиком, недавна посјета Сарајеву Помпеовог замјеника Џона Саливена, отвара питање – шта је разлог "америчке офанзиве"!? И журбе!? Брисел је спорни Програм реформи "очекивао" од Савјета министара. Денис Звиздић се и Бриселу и Саливану заклињао како ће дати све од себе да Програм, иако неприхваћен од пола БиХ, до Брисела ипак стигне. Након што су “проходност”, по узору на сународнике из НАТОове Комисије, стопирали одлазећи српски министри на посљедњој сједници Савјета, жонглирањем му је Звиздић још једну прилику резервисао за сљедећу сједницу, заказану за 15. јануар. У најави, међутим, са истим, неуспјешним, исходом.
"Очигледно је да ће се о првом годишњем програму МАП-а одлучивати на Савјету министара када дође нови сазив", истакао је министар иностраних пословасБиХ Игор Црнадак.
Или ће можда сарајевско-вашингтонски жонглери наћи неку пречицу јер новог сазива Савјета министара нема ни у обрисима!? Да ли је због тога Мајк Помпео промијенио тактику? Умјесто министрима којих још нема, писмо писао члановима Предсједништва, гдје је једина кочница – Милорад Додик!? И да ли је писмо, својеврсна уцјена српског члана пред неминовни наставак конституисања бх. власти!? А све у духу новогодишње најаве Бакира Изетбеговића да блокаде на домаћем тлу, зависе од "инпута" које добија од Америке и других западних му савезника и да ће управо НАТО интеграције служити за условљавања!? Како год јавна је тајна у Сарајеву како су двије утицајне амбасаде “сковале лукави план” да Програм НАТО реформи "прогурај" до Брисела. Предсједница Српске подсјећа и на ранија условљавања!
"Ова чињеница да су сад склонили са стола услов који се зове књижење војне имовине показује да је то само политички процес у којем је политички постављен услов, а онда неко процијенио да политички склони тај услов. Неко је тамо објасни да овдје постоји неки наводни руски утицај па онда треба склонити све услове и на брзину активирати све што се односи на кретање ка НАТО. Мислим да ми имамо јасан став", поручила је предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.
Са или без лукавих планова странаца, којих је овдје било на претек посљедњих десетљећа, питање НАТО интегрисања ипак остаје национално питање, али сваког од конститутивних народа у БиХ. Никакав заједнички национални програм, ма шта то значило језички и суштински, није могуће усвојити без изричите воље Срба, Хрвата и Бошњака. Реализовати још мање!? Или можда треба да се присјетимо времена наметања одлука у БиХ или недавних "лукавих планова" спроведених у Црној Гори и Македонији.