Фењеријада вратила у нека љепша времена
До 1970. године када је у Гнионицу стигла електрична енергија, свака кућа је имала више фењера, јер се без њега као извора свјетлости није могло. Многи су до тада ову направу звали чудо од предмета јер је умногоме помагала становништву. Идејни творци Славица и Јово Ракић жељели су како кажу да оживе сјећања на ту свјетиљку из њихве младости, али и да младим покажу како се живјело са фењером.
- Фењер ме враћа у дјетињство у којем сам растао. И данас волим прошетати уз фењер. Данас он дође више као атракција, него потреба, али ја га и даље волим користити - каже Јово Ракић из Гнионице.
Ферњер је имао вишеструку намјену и у другим областима живота. Употребљаван је за сигнализација на жељезници, у морском и ријечном саобраћају. Због тога су Ракићи већ другу годину организовали ноћну шетњу од два и по километра од села до Ракића извора на планини Вучијак. На дружењу је било око сто мјештана којима је фењер пробудио емоције везане за дјетињство.
- Ујутру се устане, па у школу, а још мрак. Мајка упали фењер, па полако низ пртину, а снијег метар. Било је то тешко, али и лијепо дјетињство - присјећа се згода уз фењер Славко Ружичић из Гнионице.
У шталу се морало са фењером да би се намирила стока, свако запрежно возило морало је имати фењер. Одлазак на игранке, и сијела такође није се могао замислити без ове тада најпотребније направе. Многи се сјећају учења уз фењер и петролејску лампу...
- Фењер је био некако заштитни знак наше младости. Каква су то посијела била. Данас све видиш, али слабо се куд иде. Некада се и учило иу фењер - пробудиле су се емоције у Даници Млинаревић из Гнионице.
Гнионичани фењеријадом покушавају да својим унуцима кажу како се некад живјело са фењером и без електричне енергије. Многи од њих знају шта је фењер али веома често разне савремене изворе свјетлост називају фењером.
-Фењер је справа за освјетљење пута или простора. Тата ми је дао да пробам, и свидјело ми се - каже малена Неда Тодић из Гнионице.
На крају да кажемо да је у четвртом вијеку прије нове ере грчки филозоф Диоген поред бурета и плашта имао још само фењер. Тако је једном усред дана шетао са упаљеним фењером по тргу тражећи нешто. Када су га упитали шта тражи, одговорио им је:"Тражим човјека". Па, можда фењер помогне и у нашим времена.